Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

863

ни досада могле одговарати свима прописним условима. Из свега овога он је за одборски предлог. Известилац наводи , да 40 ђака може дати свако село које броји бар 340 душа. Ако нема мушке деце, нека се узму женска, као што и овај закон то дозвољава. Ако би се усвојио број 50, онда свако село од 500 душа могло би имати по једну школу. Боље би било усвојити број 50 и за то, што ће у свакој потпуној основној школи радити бар два учитеља, и онда би дошло по 25 ђака на једнога ; а ако би се остало на броју 40, онда би млађи, по свој прилици, имао 25, а старији ] 5 ученика. То би било мало. Ако би се усвојио предлог г. Николајевића, онда би због интернатског начина живљења онај учнтел. који би имао мање ђака водио домаћу економију и друго што је с тиме скопчано После тога, Савет одлучи са 7 противу 5 гласова, да у свакој школи буде најмање 40 ученика и да члан 17. према измени г. А. Николића гласи овако: »Дова основна шнола иостаје свагда над се где нова школа оснује. Нова се школа може основати, ако школска оаштина може у својој школи имати увек најмање 40 ученика и ако је може свима иотребама намиривати м« ... (и т. д. по предлогу). Прелази се на Члан 18. по министарском предлогу и одборској измени. Арх. Дучић усваја одборску измену с тим, да се реч » грађанин « замени речју »дожа/шн«, која је за то подеснија. А. НиколиК аналишући састав школског одбора признаје, да у њему мора имати места учитељ, па и кмет, почем је школска општина у свези с политнчком и кмет је извршител- одборски. Али не разуме, зашто да у школски одбор мора п ноп ући. Ако је свештеник вредан и заслужан тога места, онда нека на њ долази избором, а не по праву свога ноложаја. У осталом усваја све што је у предлогу. Вл. Карић налази да се предлогом г. А. Николића чини услуга и свештенику и школи. Не стоји то, да су сви у свима редовима достојни оног положаја који заузимљу. Шта се н. пр. може тражити од једпог свештепика од 70 година коме је школа тако рећи иза леђа? Како ће се шоћи такав човек старати као што треба за школу ? — Дал>е примећује, да у школском одбору који се предлаже има празнина које ваља попунити. Ми често спомињемо, како је свет нехатан према школи, како родитељи не воде бригу о деци коју су дали у школу и т. д. Али треба људе што више заинтересовати за школу, па ће тог немара мање

бити. За то би требало наредити у овом члану, да у гаколском одбору буде свакад најмање по десет роднтеља ђачких. Др Л. ЛазаревиИ је против проширења одбора, јер п1то год је више одборника , то етвари иду све снорије. Што се тиче понова, вели, ако међу њима има свакојаких, има их и у свима редовима. Кад кмет и учитељ улазе у одбор по самом свом положају, нека долази тако исто и свештеник. Љ. КовачевиК је за то, да учитељ долази у одбор, не по избору већ као најстарији. Кмет треба да дође такође у одбор , јер је он веза између политпчке и школске општине. Свештеник нек се рачуна у остале домаћине, па ако је вредан почасти одборничке , он нека се бира. Из искуства зна, да у његовом крају, у извесно време, 80 на 100 свештеника и учитеља пије живело у слози. Поп кад омрзне учитеља, он с њим ндентиФикује и школ> и онда ту за школу нема добра. Придружује се предлогу г. А. Николића. Арх. Дучић изјављује, да се чуди, како се у сред Главног Просветног Савета могу да воде овакви говори о свештеницима, који пиеу ништа друго до синови ове земље. Свакоме је познато да су свештеници свакад предњачили и патриотизмом и другим врлинама, па и знањем , бар по сеоским крајев:ша , желећи у осталом да и сви домаћини буду паучени. Па зар против таквих људн да се воде овакви говори ? Није право, нити има повода, да се свештеници искључују из одбора школског. Нису то никакви дошљаци из Шпаније или с друге стране света, већ су то синови ове земље, који сносе све општинске и државне терете као и остали синови ове земље. На овакав начин, како сс овде почео разговор да води, не чини се никаква услуга ни школи ни цркви; то је некориспо и непатриотскн. Према свему он је мњења , да остапе по предлогу министарском, да свештеник долази у школски одбор по закону; а ако је ко невал,ао, премда је таквих ретко, он пеће ни моћи бити члан тога одбора. П. Сре&ковић примећује, да овде није говор о патриотизму свештеника, а мајке српске, које су родиле и остале синове српског народа, родиле су п свештенике ; дакле, сви имају једнака права на јавпе ствари. Има свештеника који се заузимају за школе; али то је само у приповеткама. Кад би они сви такви били, као што се представл «1ју у неким припове.ткама, он би био за то, да сви из реда долазе у одбор школски; али кад тако није, онда нека буду бнрани напоредо с осталима. Но као што ово тражи за свештеника , тако исто тражн то и за кмета и учитеља. Према томе предлаже ово: » Школском оиштином уиравља школски одбор, у који улазе три домаћина, које изберу сви чланови школске оиштине, а иред108 *