Просветни гласник

862

записник главног просветног савета

мум од 60 ђака, јер је 40 мало за свих 6 разреда, па ако толики број не може дати једна општина, нека се удружи њих 10—15 и нека заведу заједнички начин ђачког живљења , без кога се никако не може проћи. Љ. Ковачевић примећује да у овом питању треба гледати једино на то, да ли је боље тражити 30 или 40 ученика за сваку школу, а не обзирати се толико на то, хоће ли се тога ради општине цепати или неће, јер број 40 не може никако задржати општине, да се не поделе , ако оне науме да то учине. Овакако је боље одредити број 40, па зато и он даје своје мњење за тај број. Ј. Пецић налази да питање о броју ђака има својих добрих и рђавих страна. Добро је, ако се тај број повећа, јер ће онда бити већа општшкжа снага за издржавање ђака и већа ће маса изићи писмена из школе. Рђаво је, што ће на овај начин бити мање школа, јер, као што је познато, међу простим људима има доста узрока, због којих се не могу да сложе да заједнички школу издржавају. Кад се поред тога узме на ум, да није лако једном учитељу радити с 40 ђака у 6 разреда и да је лакши прелаз од 2 5 на 30, но од 2 5 на 40, онда је боље усвојити минимум од 30 ученика. Од овог броја биће и од сад изузетака, и на више и па ниже, као и до сада. Данас има школа с мање од 25 ђака, а има их и са 100. ИЈколе с већим бројем ђака траже интернатски начин живљења, а тај намет не би баш згодно дошао народу. За то је он за министарски предлог. Вл. КариК примећује, да овде не може бити ни говора о минимуму од 30 ђака. Кад га је г. министар у свој предлог ставио, он је то чиеио с погледом на троразредне и четвороразредне осповпе школе; али како је то отпало усвојењем шесторазредне основне школе, то ће онда и тај минимум бити одвише мали, тим пре што је овим законом усвојено, да свака школа мора за V и VI разред имати нарочитог учитеља. Ако се не усвоји предлог г. Николајевића , он је за одборски. Арх. ДучиА, ма да увиђа да је предлог г. Николајевића по себи добар, не може му се придружити, јер ће у пракси паићи на велике тешкоће Поред тога ваља имати на уму, како народни посланици често траже неке славе у томе, што ће добити од министра просвете одобрење да могу у свом крају коју школу отворити, и како се онда, као и иначе дешава, да у школи нема потпун број ђака ; то да не би , дакле, тај број спадао на 25 ђака, па и мање, он је за одборско мњење. П. СреКновиК противан је предлогу г. Ииколајевића, да се заводе интернати, јер малој деци неопходна

је материна нега, коју учитељ не може никако накнадити, ма шта се заповедало. У интерпатима би деца махом физички пропадала. У осталом остаје при свом првом говору. Св. Николајевић наиомиње, да је много изгубио са својим предлогом ; али и ако његов предлог није усвојен, мораће се пзићи на оно што он тражи. Ако се усвоји мали број ђака , онда неће бити ништа од 6 разреда у основној школи; а ако се усвоји већи, биће више општина које ће се удружити да отворају школе. Зато треба усвојити што већу меру односно броја ђака. Пачин живљења ђачког при школама , који би се морао по овоме завести, требало би уредити боље но до сада. Ст. Д. Поиовић у обрану одборског мњења наводи: да је у нарави нашег света, да оно што се закопом одреди као минимум сматра уједно као максимум, преко кога не мора и не треба да иде. За то се и дешавало до сад тако често, да се у почетку школске године упише довољан број ђака, па о Петрову дану нема ни 20. Да не би то и у напредак бивало, треба максимум повисити, а колико он позиаје садашњи састав школских општипа , све ће ове бити у стању дати по 40 ученика. Преко овог броја, и ако би добро било, не треба ићи с обзиром на она места која учесто имају школе, као што је случај у Мачви, у пожаревачком округу и т. д., јер бн се може бити могло десити, да ноједина села не би имала 60 ђака, и онда би се морале затворати толике зграде, које негде стају по 700—800 и више дуката. То и народу не би било по вољи. Др. Л. Лазаревић је за што већи број ђака, нарочито за то, што нећемо имати доволјно учитеља, ако мален број ђака усвојимо. Завођењем интериатског начина живљења свакако ће се боље изићи на крај. Што неки помињу затварање садашњих школа, то не етоји, јер н. пр. у Мачви свако село биће у стању дати по 40 ђака, а где толико баш не би било, онде може остати школа и с 10 — 20 ђака, јер су стекле право да постоје и не могу се затворити. А. Нииолић напомиње да питање о минимуму ђака није у толикој вези с питањем о отварању школа колико напомиње г. Николајевић. Оно се јавља као изузетак и настаје пошто се по закону казне родитељи који не дају своје дете у школу. На тај начин мора бити свакад у школи довољан број ђака. Ако новчане казне, понављане по закону, не би спречиле јаче напуштање школе , и ако би број ђака спао испод одређеног минимума, министар има по самом закону право, да затвори такву школу. Ако има зграда које нису у стању сместити у се пајмањи број од 40 ђака, нека се и оне затпоре, јер нема сумње, те зграде нису