Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

861

САСТАНАК Г ј ХХХУТ 44. Децембр а 1881. у Београду Били су : потпредоедник Ј. Пецић. Редовнп чланови: II. Срећковић, арх Дучић, др. Л. Докцћ, др. Јован Валента, и др. В. Бакић. Ванредни чланови : Ј. Туроман, Свет. Николајевић, Љ. Ковачевић, Вл. Карпћ, А Николић, др. Л. Лазаревић и Ђ. Тешић. Привр. деловођа Ст. Д. Поповић. Помоћник деловође Вл. Карић. I Прочита сс протокол 8 '>. састанка. Савет усваја. II Прелази се на даљи претрес » Предлога закона о основним школлжа«. На реду је Члан 14. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњавајући одборске измене наводи, да је потребно, да се зна што и о владању оиих учитеља, који ће предавати у приватним школама, почем су то махом странци. Исто тако потребно је, да сс каже, да им школе имају бити уређене по хигијенским правилима, почем се зеа да и у самом Београду има приватних школа, које су смештене у којекакве собе, које не одговарају хигијенским правилима, а поред тога овако наређење постоји и у школским законима других земаља. Даље је потребно, да се исти услови проаишу и за оне приватне школе, које неће имати право издавања јавних сведочанстава, јер би се могло тумачити, да њих може отворати ко хоће. Најпосле потребно је, да се у закону каже, да ће министар прописати ближа правила о приватним школама, као што се то помиње и на другим местима. П. С-рећковић тражи, да се дода, да се приватне школе могу отварати само по саслушању Главног Просветног Савета. После тога, Савет одлучи да се члан 14. усвоји по одборској измеии и допупи. Прелази се на Члан 1 5. по министарском предлогу и одборској измени. В. Карић предлаже, да се место речи »моћи ће их ... . затворити « каже : » затвориКе их «, како се не би остаљало на вољу министру. После још неколико речи, Савет одлучи с 9 противу 3 гласа, да се члан 15. усвоји но одборској измени.

Прелази се на Члан 16. по министарском предлогу и одборској измени. После иодужег говора нарочито о стилизацији овог члаиа. Савет одлучи с 9 противу 3 гласа, да се члап 16. усвоји по министарској редакцији.

Прелази се на Члан 1 7. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњава, да је одбор предложио да у свакој школи буде најмање 40 ученика нарочито зато, да се школске општине пе би цепале, иего да би заједнички издржавале школу. Арх. ДучиИ налази, да није јасно, што се велн : »министар .... овлашћен је да цени « и т. д., него треба да се каже кминистар .... овлашЛује се овим законом « и т. д. Др. А. Докић противан је одборској измени , јер колико би се тиме стало на нут цепању општина, толико би број 40 спречавао подизање основних школа. Ст. Д. Поиовић напомиње како у старом закону стоји, да свака општина може добити основну школу, кад упише 25 ученика, и како се често дешавало, да није било ни тога минимума, не зато, што не би било деце за школу способне и дорасле, него просто зато што су се родитељи дечији, па по некад и сами свештеници и кметови, извлачи.ш од давања деце у школу. Услед тога налази се школа и са по 11 ђака у сва три разреда на измаку године школске. Да не би тога било и у напредак, треба овај минимум повисити, јер ће се тако с једне стране осигурати школа да има свакад доста ђака, а с друге стране стаће се на пут да и са свим мале општине отворају школе, које и онако нису у стању издржавати их. У осталом свака општина која данас има своју школу, моћи ће вазда дати по 40 ђака, јер то није много, а које још псмају школе, оне нека се удружују тако, да могу толико ђака дати. -4. НиколиК пристајући на број 40 предлаже стилистичку измену ради краткоће овако »Ноеа школска оиштина може се основати, ако може у својој школи имати увек најмање 40 ученика.« П. СреКковић примећује, да би одређивањем минимума од 40 ученика закон узео повратну меру, почем би се онда морале затворити школе отворепе па основу досадашњег минимума. Зато је боља стара мера од 2 5 ђака, јер ће се тако и школе умножити. Св. Николајевић изјављује, да је увек бранио то: да буде што мање основних школа, али да оне буду веће и посећеније. Зато предлаже да се усвоји мини108