Просветни гласник

860

запионик главног

просветног савета

ци, па после само ионављају. Да се може то да сврши за мање времена, наводи за пример београдску јеврејску школу. Тамо има два учитеља : један за предмете , који се уче у српским основним школама , а други за јеврејски језик и још неке предмете. Од јеврејске деце, не гледајући на то, што морају да посећују управо две школе, тражи се све оно, што и у осталим основним школама, па ипак оне показују врло добар резултат За то је за одмор од 6 недеља. Вл. Ка-рић одговарајући г. А. Николићу, вели, да је према стилизацији члана 11. на реду баш његов предлог, који је учинио у ночетку дебате , а Ферије после долазе на ред. Овај предлог не би се ни у колико косио с начелом, које је већ усвојено, а на име да основна школа траје 6 година, јер то се не може никако разумети од речи до речи , почем кад се одбију различне Ферије, она и по томе већ не траје толико. Но за сад прелазећи на Ферије ограђује се од говора арх Дучића, као да се не оцењује довољно рад и труд учитељев. Сви смо, вели, имали прилике да га изближе посматрамо, а и већина у Просветном Савету бави се наставничким послом ,те знамо, да тај посао није лак. За то је и сам за дуже Ферије. Само би желео да се оне уреде на основи , с које би потекла већа корист од њих и за самога ученика. Место што ће се дати она половина Августа уједно , боље ће бити да се два пута преко недеље не иде после подне у школу, као н. пр. четвртком и суботом. Такав чешћи , а по мањи одмор, бпће од користи и учитељу, али далеко кориснији за умно и физичко развиће деце, но одмор од 1 5 дана узастопце. Миоли, да ће га у овоме потпомоћи и педагози н лекари на овом скупу Ј. Пецић примећује, да је у овом питању главно то : може ли се за оволико времена научити све што је прописано за учење , а наводи , који се овде чују, споредни су. Пошто је увећан број наставних предмета, то 10 месеци није пикако много. Према свима приликама и неприликама нашим , а нарочито за то, што се много преко године крњи од одређеног времена, није много, што се тражи 10 месеци за учење Што се наводи, да неки учитељи сврше за 6 месеци, тима доиста неће ни родитељи ни држава бити захвални, јор то, што они чине , тортура је за децу, и они заборавл.ају да је више времена дато за то, да се све савлада лако, али и темељито. Пример, који је за јеврејску школу наведен, неподесан је, јер од јеврејске деце не тражи се онолико , колико од српске, н. пр. читање, писање, српски језик и нешто рачуна, које јеврејска деца и онако уче врло добро. Што се спомиње. да је учитељски посао тежак, то је истина, али не треба заборавити, да је теже бити ковач или земљоделац. Ј. Туроман напомиње латинску пословицу: «кога су богови омрзли, учитељем су га начинили«, и каже, да је ово у неколико истина. Учитељски посао биће од сад, кад се уведе 6 разреда, још тежи. За то треба дати још више времена за одмор. Учитељска је служба тежа од службе осталих чиновника. Кад не би било Ферија, нико не би био учитељ, а они, који су ту, напуштали би службу. Арх. Дучић остаје при свом пређашњем говору о тешкоћи рада учитељског. Одговарајући г. Карићу, напомиње , да се из његовог предлога о Феријама не виде никакве олакшице за учитеља, ма да и сам признаје и увиђа да је тежак рад учитељев. Тиме је дакле побио себе. По Карићевом предлогу, вели, свело би се учење на п година , а по Срећковићевом на 4 године. Одмором друге половине суботног дана не би се учинила никакЕа олакшица већа, јер она Фактички и данас постоји , почем се онда обично иде у цркву. За женску децу на селу није потребан одмор суботом, то је само за варошку. Известилац напомиње, да треба учитељима основних школа дати већи одмор и за то, што они раде недељно у гаколи по 30, а наставници средњих школа по 20 сати. Што неки траже, да V и VI разред трају по пола године, то би било, поред осталога, и неправично, јер учитељи тих разреда не би радили читаво пола године ништа, били би дакле са свим беспосленп. Што се предлаже, да одмор буде за женску децу суботом после подне , то не може бити , јер се онда иде у цркву. Ако је тако у Вишој Женској Школи, то је за то , што та деца , као одраслија , помажу у кући. По свему је четвртак најзгоднији дан за одмор преко недеље, јер он пада у средину седмице. После тога, Савет одлучи с 10 противу 2 гласа, да се члан 11. по министарском предлогу не усвоји , а с 8 противу 4 гласа , да се усвоји члан 11. по одборској измени. В. КариК, у свези са својима говорима, предлаже, да се у члану 11. дода: » Учење у V и VI разреду основне школе траје од Митрова-дне до Ђурђева-дне«. Савет одлучи с 9 противу 3 гласа, да се овај додатак не усвоји.

Нрелази се на 12. и 13. члан. по министарском предлогу и одборској измени. После дужег говора, Савет, усвајајући разлоге , који су о овоме наведени у извештају одборском , одлучи , да 12. и 1 . члан предлога отпадну.