Просветни гласник
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
859
штете, почем су у то време и онако највеће врућине па и ако се жетва довршује, вршитба настаје и деца ће по селима бити од велике користи код своје куће. Ј. Пецић налази, да то бити не може, и да је стари закон , као и садашњи министарски прсдлог, најбоље у том погледу удешен. Кад се узме на ум, да се првог течаја не ради дуже од 6 месеци, а толико и другог, онда излази, да је за наставу остало 10 месеци. Но толико нема у ствари , јер кад се одбију Ферије божићње, ускршње и друге, па онда време потребно за испите не остаје више од 8 месеци. За то време једва се даје савладати оно што је од наставних предмета прописано. Поред тога требазнати, даредовна предавања у основној школи не почињу пре 1. Септембра, а то је већином свуда, јср ми смо ми, т, ј. људи нетачни и нерадни. Школске зграде нису на време оправљене, него се спремају махом онда, кад људи имају највише својих послова. Кмет је на свом послу , па тако и одборници. Зато се дешава врло често , да школа отпочне да ради тек на измаку Септембра. То зло не могу поправити ни 99 параграФа. Учитељима и за одмор и кад су болесни или иначе у невољи, даје се одсуство и више него што им треба. И ко хоће да ради, њему није мало одмора ; али на жалост има доста учитеља, који се не баве оним послом, који их храни, већ воде туђу бригу. Кад се одређује одмор треба имати на уму ону количину времена, која је потребна, да се може савладати одређени наставни материјал, а за то треба најмање 10 месеци. Што се тиче четвртка после подне, тај треба да се замени за женску децу суботом после подне, као што је и до сад било. Најпосле, ако се хоће да да 15 дана више на име одмора, може се дати само по варошима. Св. Вуловић свраћа пажњу на предлог Карићев и вели, да је тај главнији од питања о Феријама, и да о њему треба говорити. Кад се гласало о трајању школске обавезе, и он је гласао за шесторазредну основну школу, али се доцпије покајао , јер се уверио да се извршити не може. У варошима неће нико учити 6 година, већ ће одмах носле четвртог разреда у гимназију. У гимназију трчи и трчаће и варошка сиротиња, јер занати у нас опадају, те се нема куд, а за трговину трсба новаца Ако се сиромашни ђак нема откуд издржавати , он иде у варош и тражи да по служује, те се учи. И тако за У и VI разред остаје да иду само сеоска деца. Но кад се сељаци извлаче од давања деце у троразредну школу, то се само по себи разуме, да ће се сад још и више извлачити. Власти ће морати гледати кроз прсте мимоилажење закона, и онда, према свему, неће се моћи остварити шесторазредна школа. Но кад се ова већ уводи законом, онда пека се сељаку поклони бар лето, јер ће му се тиме
много помоћи. Зато је дакле мњења , да се У и VI разред основне школе учи само од Митрова-дне до Ђурђева-дне. А. Николић примећује , да питање о Феријама не треба претресати с изузетних страна. Ако се одмор даје рад одмора и због великих врућина, онда је доста Јули месец, који је за то и наЈЗгоднији. У осталом овај одмор није баш тако преко потребан, и пре би требало смањити одмор за средње школе, но овај повишавати. Требазнати да наставници средњих школа немају правог посла у школи више од 5 сати на сваких 100 сати, а осим тога још по 7 — 8 сати због припремних послова. То није ништа много , нити је наставничка служба тако тешка, као што је служба ка квог Фабричког радника или иоштанског чиновника. Све, што је изнето разлога за 15 дана већег одмора, тиче се администрације н личних потреба учитељских. То није никакво правило, а за децу баш потребан је мањи одмор из многих и многих разлога. Арх. Дучић слаже се с одборским предлогом. Чини му се , да се довољно не оцењује рад и труд учитељев , који је доиста тежак и много тежи од наставничког рада у средњим и вишим школама. Зато треба и учитељима основних школа дати одмор од шест недеља, јер и онако врућине трају до иоловине Августа, а и до краја тога месеца. Осим тога економне потребе нашега народа и сеоски радови, који трају до половине Августа, ишту, при оскудној радној снази, и помоћ деце. Ово што одбор предлаже треба усвојити и с чисто човечанског гледишта, јер се данас тражи олакшица за све раднике. П. С-рећковиА налази, да при одређивању времена за Ферије , треба пазити на то : могу ли се деца научити ономе, што је прописано. Малој деци што год се више и чешће казује, све је боље ; за то њима треба што мањи одмор, који је у осталом потреба нашег организма, а није никакво господство. Зато малој деци треба одредити онај одмор , који одбор предлаже , а деци из III, IV, V и VI разреда треба дати одмор од Митрова-дне до Ђурђева-дне, јер лети свакој кући сеоској треба дете, и да их има двадесеторо , а камо ли једно. Ми треба да се осврћемо на потребе нашег народа, и за то нам требају оволике Ферије. Исто тако не треба да су Ферије у једно доба године, већ н. пр. у Београду у једно, а у Златибору у друго време. По варошима могу деца целе године ићи у школу. Четвртке и све друге Ферије преко године треба укинути, а само оставити оне о Вожићу и Васкрсу. Љ. КовачевиК вели, да би деца могла научити оно, што је прописано , и онда кад би им се дало 2 ме сеца распуста. То знамо из искуства , као и то , да вредни и добри учитеЛ)И сврше сав посао за 6 месе-