Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

8 58 САСТАНАК БХХХУ 11. Децембра 1881. у Београду. Били су : председник др. Ј. Панчић и потпредседник Ј. Пецић. Редовнп члановп : П. Срећковић, арх. Дучић, др. Л. Докић, М. Миловук и др. В. Бакић. Ванредни чланови : Туроман, Св. Вуловић, Л>. Ковачевић, В. Карић, А. Николић и Ђ. Тешић. Привремени деловођа ; Ст. Д. Поповић. Помоћник деловође : Влад. Карић. I Прочита се протокол 84. састанка. Усваја се. II Прелази се на даљи претрес лПредлог а закока о основним школама..ч. На реду је Члан 10. Пошто нродужне школе нису усвојене, то Савет одлучи, да и чл. 10. отпадне. Прелази се на Чл. 11. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњавајући измене одборске наводи, да је одбор предложио, да се школска година почиње 16. Августа за то, што се обично и до сада раније није полазило у школу и што је потребно учитељима 6 недеља одмора једно рад доласка на практична предавања, друго рад држања учитељских зборова и треће ради толиких већих домаћих потреба, које се обично само за време одмора подмирују. Осим свега овог треба знати, да ће се од сад брже и тачније вршити упис ђака, почем ће то контролисати школски одбор и унравитељи. Влад. Карић предлаже, да V и VI разред имају само зимњи течај и овај да траје од Митрова-дне до Ђурђева-дне. Ученици оваквим пачином неће много изгубити, кад се узме у рачун и то, да у лето иада и велики распуст, а и то још, да је сад основна школа попета на 6 разреда. Међу тим највећи и најглавнији радови на селу падају у лето, па би у тим радовима и деца могла својој кући помагати. Андра Николић наводи , ако је до сада губљено што у почетку године школске, које због уписа деце, које из других узрока, да ће тако бити и у напредак, па ма колико да се помера почетак године школске, јер ће се само доцније у школу полазити. Не налазећи да су учитељи уморни, а ни деца, па да им за то ваља давати одмор од 6 недеља, противан је одборској измени. Ст. Д. ПоиовиЛ изјављује , да је у одбору био за дужи одмор школски једино за то , што је по министарском иредлогу било продужних школа. Како би

једни исти учитељи имали да раде и у продужним школама,то би право било и имало смисла да им се да дужи одмор. Но како су по саветској измени отпале продужне школе , и учитељи немају више рада но до сада, он је за то , да остане по министарском предлогу. У колико се с обзиром на учитеље може желети већи одмор, у толико с обзиром па децу мора се желети што краћи , јер као што је рекао један члан Савета деца су и после распуста распуштена још неколико дана. И сами родитељи желе, да Ферије што пре прођу. Љ. КовачевиИ примећује, да је боље 1 5 дана дати више одмора с обзиром на учитеље, но на децу , јер учитељи гутају у школи прашину целе године. Осим тога у Јулу и првој половини Августа највеће су жеге летње и тада падају највећи сеоски послови. Учитељима је потребан већи одмор и с обзиром на оне , који имају потребе да иду у бање и да свршавају своје домаће послове. Губитак неће бити велики, јер место целог четвртка, као што је у нредлогу, да ће се, по одборској измсни, пола дана, и тиме се уштеђује преко године више од 15 дана. У осталом треба се постарати , да се попис деце изврши свуда за 3 дана, и онда се неће више цео месец Август на то издангубити. Ст. Д. Поиовић примећује , да слабо има послова сеоских, који се врше у првој половини Августа. Није потребно ни добро давати деци одмора у то време ни за то, што на скоро за тим наступа виноградска бер* ба, која однесе опет недељу дана , а некад и више, особито кад учитељи имају својих винограда. Кад се уз то узме па ум, како се по селима упис деце споро врши , школске зграде доцкан оправљају и школске потребе неуредно набавл>ају, онда је јасно, да школа не почиње чак до половине Септембра. Велики одмор није никако благодетан, за децу , јер што год дуже не иду у школу, све се више забатаљују и на досади су кући и родитељима. Што је приметио г. др. Бакић, да већи одмор треба због држања учитељских зборова и практичких предавања, то је истина, али оно прво обично не траје дуго , а ово друго не тиче се свију, већ само једног дела учитеља, који за то могу добити дозволу за одсуствовање од дужности. Ђ. Тешић бранећи предлог одборски прочита закон, у коме се наређује, да се Ферије имаду употребити на свршавање приватних послова, које учитељи имају тако исто , као и сваки други човек. Божићпе и ускршње су Ферије за то, да се учитељ састане са својим друговима, да се обавештава о раду школском и да види колико је који урадио. Осим тога треба му времена, да и он среди своју малу економију. Од овога што ће се датп још 15 дана , неће имати никакве

)