Просветни гласник
884
наука: „највећи математични ђеније старога доба, који се сваком стазом провукао (све тешкоће савлаћивао), и ко.ји је као стварајући краљ задавао многа носла кочијашима" !. . Остаје нам још да напоменемо неке његове важније механичке и физичке радсве. који су му управо и задобили онако велику славу. На првом је месту истраживање количине злата и сребра у круни краља Јерона, чиме је поставио темељ науци Хидроп'атици. Витрувије, писац августинског доба, прича ствар овако. Архимеду је било наручено да се увери, има ли преваре у начињеној кр^ни. Кад је он био једном у купатилу, улазећи у каду, која је до врха била напуњена водом, случајно примети, да је толико исто воде истекло из каде, колико је од прилике његово тело. Ова опаска, — коју је можда већ и неко други пре њега учинио, не предвиђајући корисну примену, која беше тако проста истина, —- беше Архимеду довољна, да изведе поменуте пооледице. Количина истиснуте воде, тако је он мислио, — зависи само од занремине употребљеног тела, а не и од тежине његове; јер се тежина тела ири једвакој запремини мења према природи материје, из које се тело састоји. Различне материје имаће при једнакој тежини различну запремину. Према томе, кад би се образовала чиста златна маса за себе и чиста сребрна за себе, а да обе буду једнаке тежине с круном, онда би сребрна маса имала већу запремину, па би највитпе воде истиснула из суда, који је до врха напуњен. за тим круна, ако је смешана из оба метала, мање, а вајзад злато најмање. Ови закључци , па и ако нису довољно јасно изведени, изгледа, да су се нзненадно породили у духу Архкмедовом. Он виде, да сразмерно запремање при једнакој тежини даје количину, која се може одредити помоћу познатог пссматрања, што је данас познато под именом „друштвених рачуна," количину, која би могла да определи саставни део какве металне масе, и која је данашњим физичарима позната у обртном смислу као саецифична важина. Обузет радошћу, што је ово открио, Архимед је скочио из каде, па је онако необучен
трчао кроз улице у свој сган , вичући: „нашао сам ! нашао саи!" — еоргЈха. Други податци о томе налазе се у једном спису „0 важини и маси", који су јамачно могли бити изнесени око 500. год. Ту се проналазак специФичне важине какве материје ослања на двогубо мерење. Кад се тело мери најпре у ваздуху, а после га меримо потопљено у води, онда ће тело други пут изгубити на ваги толико од сво.је тежине, колико износи истиснута количина воде ; и на тај начии, у односу првобитне тежине према губитку, добија се специФична важина тела. Овај други поступак свакојако је претносгављен оном првоме, јер се мерење тежине тела могло навек извршити на тачнији начин, него мерење истиснуте течности. Сем тога лакше би се могло показаги, да је Архимед знао хидростатички закон, на коме је основана метода двогубог мерења. А вероватно је, да је Архимед имао најпре пред очима оно неиосредно мерење, и да је тек доцније пронашао посредну методу, пошто је прнктична тешкоћа прве изазвала ову другу. Но свакојако, откриће је било од великог значаја, као што су га већ и савременици умели оценити. Краљ Гелон, који је био занет радовима и научним духом Архимедовим , а постакнут овим открићем , узкикнуо је: да у будуће неће ни најмање посумњати у оно , што би Архимед тврдио!...') С тога , што је Архимед поменутим открићем поставио основу хидростатици, треба га сматрати и као оснивача сгатике и механике чврстих тела, јер је тиме доказао и закон: да и неједнаке тежине на неједнаним крацима иолуге могу иреставитп равнотежу, кад су само производи, из дужине крака и тежине , међу собом равни. На основу овог закона конструисавао је Архимед дизалице (Неђетасћтеп), макаре (Шазсћепги&е) и сличне справе, помоћу којих је једном сам краљ Јерон пустио на море једну огромну тешку лађу. Колико је схватао важносг овог закона, аоказују његове сопствене речт: цо1 тгои вта кси' 1 ) Цицеро је наЈвао Архимеда: »ћитПеи ћотипси1ит« (скромни човечуљак); а Силвије Халико изразио се о њему овакс •" »Мос1из орет, веМ сш сое1ит 1;еггаедие ра4егепи (Без икаква пмања, но коме је и небо и земља приступна.)