Просветни гласник

ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

тгјг Х1ггј(7(0 а — дајте ми где ћу да станем, па да вам земљу покренем!... Постојале су многе примене његове механичке науке, као : завртка као снрава за издизање воде; његова нрослављена небесна лопта, начињена од стакла , која је служила за преставу покрета небесних тбла; и четрдесет друглх механичких проналазака нижег реда.... За краља Јерона нанравио је велику лађу са 20 весларских клуна, која је могла одговарати свакој жељеној брзини на чудновати начин. Да напоменемо још и хидрауличку оргуљу (\Уаз8егог§-е1), коју је принашао, као и његову геометријску забаву, ноделол квадрата на 14 комада различног многоугластог облика, из којих је било могук склопити све могуће слике.... Последњу перијоду свога живота посветио је Архимед служби свога народа и отаџбине. Од 214. год. почели су Римл.ани нападати на Сиракузу, и Архимедови проналасци, сва брига и рад, беху управљени једино против непријатељских напада, — и то је трајало скоро две године. Поред разноликих дизалица, с којима су дизане у вис непријатељске лађе, те се при наглом падању разбијаху у комаде; поред справа за бацање кпмена, свију врсга, које су у то доба замењивале дана.шње топове ; — Архимед је консгруисавао сажижљива огледала , с којима је •— по цричању Зонара и Цецеса — сиаљивао непријатељске лађе на великој даљини. 1 ) Тек 212. г. освојише Римљани Сиракузу, те тада Архимед изгуби живот, при чему паде као жртва суровости једног римског солдата, који га није познавао. Познате су и ириче о његовој смрти, које нам поменути писци износе. Еад су Римљанн освајали варош, Архимед ее баш тада бавио геометријским испитивањем, па је за ту цељ цртао слике на уличном песку ; и, кад га је непријатељски војник напао, Архимед му је — у ') Хватајући сунчане зраке ва јако углачано метално огледало од 1 летра у лречиику кривине, може се добити у његовој жижи тако великп ступан. топлоте, да се ;;а неколико минута топи кремен , пловућац , бакар, сребро, па и гвожђе.,.. Бифон је начинио сложена таква огледала, са силом, која доказујс могућност Факта, што се приписује Архимеду, — м успео је, да запали смол>аву даску на даљинњ од 68 метара.... Види: А. Ганоа Експериментална фишка, I. део, стр. 3 58.

страху за сво.је слике — викнуо: „Т^оИ ^агђаге с1Гси1оз теоз" (Не дирај ми кругове). Но сурова рука непријатељска не само што није хтела да поштеди његове слике, него је лишила живота овако славног и великог човека, какав беше Архимед! Римски војсковођа Марцел жалио је зе смрћу тако чувеног противника , па му подиже споменик, наредивши, да иу се на камену изреже слика о лопти и цилиндру, по оном закону, гато га је Архимед пронашао, гато бегае и његова сопствена ж.еља, као што смо нанред споменули. Но његови земљаци као да брзо заборавише на славу и користи, које им је Архимед придобио, па му напустише гробни споменик тако , да га је Цицеро, који се бавио тамо неко време као квестор Сицилије, једва нашао, обраслог у корову, познав га по натпису; и том га је приликом обновио. —

III Савременик Архимедов Ератостен родио се у Кирени, 276 год. нре Христа, на 11 година после рођења Архимедова. Ератостен је највећи део свога живота пробавио у Александрији. Тамо га је у младости васпитавао управник велике библијотеке, чувени Еалимах. За тим је био неко време у Атини, где ее толико приближио 1 'ченицима платонске школе, да су и њега сматрали као платоничара, и ту се одао на дубље математачке сгудије. Као што прича Свида, позвао га је краљ Птолемије Евергет натраг у Александрију, да буде последник свога учитеља Калимаха, да управља александријском библиотеком. Последње дане свога живота, удаљен од библијотеке, провео је Ератостен у беди, а као слеп умр'о је око 11)4 године. Научни значај Ератостенов врло је различан. Изгледа, као да је он највећу важност приписивао литерарној и граматичкој радњи, јер је сам себи радо придевао име филолога. Поред тога бавио се и астрономијом, геограоијом, историјом. а нарочито математиком. Њега су називали „Бета" (|3). Значај тога надимка двојак је. Неки веле, да 111