Просветни гласник

111*

ИОТОРИЈА ВЕОГРАДА 887

цисао поему о земнии зонама. Опредељигао је размак између гропа, иа је нашао , да је "/^ целог обима. Он је први од грчких (ФИЛОСОФа) научењака, који је покушавао да взмери величину земље, узимајући у рачун растојање измећу Александрије и Сијене, па је нашао, да диФеренпија између њих износи г / 50 земног круга. 1 Он се старао да ослободи геограФију од легенада, којима ју је сујевјерије векива окитило и претрпало У геограФији га можемо управо сравнити с Александром Хумболтом, јер се бавио не само описивањем онога, што постоји, него и општим ногледима на поетанак и узроке промеиа. — Међу историјским одломцима његовим што су заостали, најважнпји су они из хронике о тивским краљевима. Он се уздао да ослободи историју, као и географију, од митова, који је нагрђују, у чему је наишао на велики отпор код људских предрасуда и интереса. До нас I Види Д р е п е р а: Псторнја умнога развитка Јевропе, ировео М. Раиић, стр. 506.

је дошло неколико забавних анекдота, како је о томе мислио. Он се усудио да посумња у историјску истину Омирових прича: и Ја ћу веровати у њих, кад ми се покаже кожар, који је начинио оне ваздушне меове , које је Улис , враћајући се дома, добио од Сола..." Да би показали, колика је разностручност Ератостенових радова, да наведемо само неколико наслова његових сниса : „0 Добру и Злу", „Хронолођија", „Прв-меравпње земље" «0 Комедији", „Географија" — потпун систематички опис земље у три књиге: физички , мате\итички и историјски, — „Катастеризми" (каталог од 475 главних звездЗ), итд. Веле, да је Ератостен, нроводећи последње дане свога живота у беди , омрзао на свет и на свој живот, па се — доживевши осамдееет година — навалице уморио глаћу. (СВ1'Д1ИЋЕ СЕ)

I. Отаро имс Веограда. Веоград се нмје свакад овако звао, као што се данас зове. Његово је старо име друкчије. Ову варош звали су пре много стотина година „Сингиндунум." Ево како се нрича, за што су ту варош и град звали „Сингиндунум." У старо време, кад Срби нису живедп овде, већ неки други народ, звао је тај народ своје трговце ^Сигини.* Ио имену тих трговаца, који су живеди у овој вароши, п варош се прозвала Сингиндунум. Грци опет називали су Београд Нандор Алба. ') Ово место на коме ,је сад Београд, и ова земља у којој сад живи наш народ, бида је иод управом (старог) иарода, који се звао Римљани. ') У V књизи Гласиика сриског ученог друштва ввли се, да су Лигури звали своје ситничаре трговце н крчмаре Сигпнима, и да је отуда дошло иве вароши Сингиидунум. Истина ово се не тврди нозитпвно, јер сс наиомињс, да су Гишарци звали Сигинимч иопља, али се изводи једна веротноћа, да је име граду могло отуда доћп. Због гога се ово и наиомише као прнчање а не као Факат.

Римљани су управљали овом нашом земљом и народом, који је у овој земљи живео. ') Овај стари народ, који се звао Римљани, да би лакше чувао земљу од непријатеља, зидао је многе градове. Због тога се зна, да стари Сингиндунум , а садашњи Београд, нијенико други зидао него стари Римљани. Место на коме је сада Београд, згодно је и за трговнну, јер иоред њега теку две големе реке, Дунав и Сава. По великим рекама могу да плове лађе, па трговцн натоваре свој еспап и терају на лађама у другеземље, а отуд довлаче други еспап, који је потребан у њиној вароши. За одбрану од непријатеља згодно је место с тога, што је са две стране опкољено водом, па непријатељи не могу да приђу и да опколе цео град и целу варош. То је у старо време било још мучниниЈе него данас, јер онда није било оваког оружја, какво је данас. Данас топови руше и најбоље градове и вароши. ') У пределу Сингиндунума живели су Мизјани, народ, који је био сродан са Панонцима и Тракијанцнјама. Гласник V стр. 134.