Просветни гласник

историја београда

60 го,лина, и то за време краља Драгутина и Милутина. По што умре краљ Драгутин, онда његов брат Мидутин узе све његове земље па и Београд. Ади на н>ега устане маџарски краљ и отме му Београд, и , Мачву (1818 године). Тако је Београд дошао опет у маџарске руке и био је у њиховим рукама око 35 год (од 1818—1353). Најсилнији влададац од Немањића иородице биоје цар Стеван Душан. Тај силпи цар био је освојио млоге земље од Грка па је освојио и Београд од Маџара. Цар Душан подигао је н још боље утврдио и украсио Београд (1353 г.). Носле цара Душана Београд је био у српским рукама врло кратко време. Његов син Урош био је врло слаб и млад, па није могао сачувати велику државу свога оца Душана. Маџарски краљ Људевит пређе Саву са војском и освоји од Уроша Мачву и Београд и опљачка мдога места (13 58 год.) Београд је био у рукама Маџара 24 године, па га ;е кнез У1азар Грбљановић отео од Маџара (1382 г.) Ви сте сдушади у песмама о српском кнезу Л.азару. (Ко зна неку песму о њему?). Он је такође управљао Београдом. али га је био рлзрушио, да се око њега не отимљу Маџари. Цар Лазар је седео у Крушевцу, и ви сте сигурно чуди како се у несми нева овако: аСобет чини орпскн цар Лазаре У Крушевцу граду бијеломе Сву гоеподу на собет позива и т. д. ч т. д." Али по што је цар Лазар погинуо на пољу Косову, отпочео је вдадати његов син Бисоки Стеван. Високи Гтеван није хтео остати да живи у Крушевцу „граду бијеломе," као што се у песми пева, већ је седео у Београду. ') Он је Београд ноправио, утврдио и подигао у њему млого лепих грађевина.. Од онога доба, од кад је у Београду седео Високи Стевап, у нашим се песмама зове Београд „стодни Београд, а то значи град у коме седи вдадар. С тога се у песми и пева овако: »Још зорица није забјелила, »Ни даница лица помолила, »Бијела је вида покликнула, »Са Авале зелене пданине. «Вила зове у Биоград стојни. «По имену два брата Јакшића, Јакгаић Митра и Јакшић Шћепанао и т. д. Но носле смрти Високог Стевана сина цара Лазара, Београд је онет пао у руке Маџарима. Ђурђе 1) Ог Копз1ап1лп ј ј 8. Јгесек, Ј1е 11еег81гаазе ус.п Ве]дгаЈ пасћ Сопз1ап11поре1 стр. 'О* 1

889

Бранковић сестрић Стеванов, а син Вука Бранковића, онога, што је издао Србе на Косову, предао је Београд Маџарима. Доцније су од Маџара отели Београд Турци , но слушајте: сад тек настају крвави бојеви око Београда између Маџара и Турака. Сад ћу причати о тим бојевима. Кад је 'Бурђе Бранковић предао Београд Маџарпма, он се преместио у Смедерево. Смедерево је на источној страни од Београда и удаљено је од њега девет сахата. Ђурђе Бранковић који се прозвао Смедеревац, с тога што је седео у Смедереву, утврдно је, иоправио и улепшао Смедерево. Пре 440 година (1439) Турци ударе на Ђурђа Бранковића и отму му Смедерево и целу Србију. Ади Турцима то није било доста. Турски цар (Мурат II) заповеди те се крену силна војска и оиседе Београд. Турци су нападади на Београд што су жешће могди, ади је све бидо у задуд. Једап пут Турци јурише са годемом сидом на град. Заповедник града нареди, те се припали барут у једноме опкопу, којп је за то био спремљен, и мдого хиљада (17000) Турака на месту изгину. Седам месеца нападала је турска војска на град, али све узадуд. Кад је турски цар видео, да му је изгинудо много војске, он остави град и са оно војске, што му је остало врати се натраг. ') 2. Бој јгод Београдом између Маџара иТурака (1456 год.) Ђурђе Бранковић — Смедеревац, ратовао је често и много са Турцима. Србима су у тим бојевима често поиагали Маџари. У то време био је у Маџарској чувен, сдаван и вешт војвода Сибињанин Јанко, који је често иобеђивао Турке. Сибињанина Јанка често певају у нашим песмама. Ево на придику у једној песми иева се о њему овако : „Оправља се војевода Јанко, „Оправља се на Косово равно. „И он води Секулу нећака ; «Ал' беседе сестре Секулине: „Ујко Јанко немерено благо! „Ти не води Секулу нећака, „Секула је још пејако дете, „За Секула не изгуби главу; „Секула је јединац у мајке" и т. д. Кад су Турци пре 428 година (1453 год.) освојили од Грка Цариград, онда су се преаали и Срби и Маџарп п Немци и други народи, јер су знали, да Турци неће мировати. И одиста онп нису мировали. ј ) Војничка историја Београда отр. 7 и 8. У овој се књижпци и почиње војничка историја Београда са догађајем, који смо горе испричалн и свршава св са бојевима .Јаудановнм .