Просветни гласник

890

историја београда

Прво су удариди на Србију. После мдогих бојева Турци су отели готово сву Србију и све важније вароши и градове у њој (као на пр. Ново брдо и др.) 11о што су отели готово сву Ср&ију, био је дошао ред на Маџарску, али је турски цар звао да се неће лако моћи борити са Маџарима док је у њиховим рукама Београд. С тога је смислио да најпре, по што по то, отме од Маџара Београд. Турци се почеше спремати што жешће могаху. Чим за то дознаду Маџари, отночну се и они сиремати. Маџарски краљ (Владислав) одреди Сибињанин Јанка, који се друкчије звао Хуњади, да спреми војску и друго што треба за рат. У овоме спремању за рат, и у самом рату, Сибињавин Јанку највише је помагао калуђер Јовап Капистрански. Он је ишао по народу са крстом у руци и проповедао рат против Турака. Јапко опет постави главног старешину у граду београдском и нареди да се спреме за бој са Турцима. Он сам скупи што је могао 1шше војске, и настани се са оне стране Дунава да напада на Турке. Турски цар (Мухаиед) крене своју силну и одабрану војску (ол сто педесет хиљада) и упути се на Београд. Уз Дунав ишло је под Београд двеста турских лађа ; са собом иак вукао је цар триста великих топова, да пуца на град и варош. Осем тога, цар је понео и седам велнкмх машина, да са њима убацује големо камење у град. Са целом овом силом и спрсмом паде турски цар пред Београд. Око целог Београда видели су се само турски шатори, а на једном брежуљку блистао се царски шатор опкољен царском стражом, све од самих јаничара. Турски цар подиже више магаципа за храну, барут и друге војничке нотребе. Турска војска непрестано је стизала наоружана стрелама, и копљима. Кола и натоварене камиле непрестано су стизале у турски логор. Грдни чопори волова и бивола догоњени су у турски логор за храну турским војницима. Турски цар направи водепице где ће се млети брашно, и пекарнице где ће се пећи лебац за војску. Осим свега овога Турди су повели са собом млого паса, да једу мртва тела војника и коња, који изгину у боју. 1 ) Дар Мухамед заклео се нророковом брадом да ће за нетнајест дана отети Београд. С тога чим смести војску оео Београда онусти, попљачка и попали сва околна места око Београда. За тим отпоче и дању и ноћу нуцати из тонова на варош. оидови око вароши и зидови града рушнли су се од силе турских топова. Оно мало војске што се у граду палазило борило се јуначки, али готово у залуд. Из града се |) Вој нод Београдом од др. Н. Крстића. Гласник ученог друшгва књ. XIX стр, 37 и 38. У овом чланку опнсан је бој под Београдом врло опширно.

иије смело иалазити грдиој турској сили на сусрет. Хране не беше довољно и из дана у дан настајала је све већа невоља у граду. Сибињанин Јанко стајаше с оне стране Дунава, алн његова војска беше тако мала, да се није смео усудити, да напада на голему турску војску. Он је чекао да скупи већу војску и доиста неке војводе доведоше му ,још војске. Калуђер Јован Канистрански доведе му у помоћ доста људи; али ти људи нису били научени ратовању, већ су на позив калуђера пошли у бој нротив Турака, да погину за веру хришћанску. Осем тога они беху ненаоружани, но Сибињанин Јанко опет намисли да се бори и са оваком војском. Сибињанин Јанко морао се иостарати, да протури у град још војске, хране и оружја. Али то није било лако. Око целог Београда стајала је турска вој ска, а на Дунаву турске лађе. Јанко смисли да на падне турске лађе, коЈе су стајале на Дунаву. С тога он нареди да се спреме за бој све лађе, које су тада бпле на Дунаву. Старешини града поручи, да и он приправи своје лађе за бој, па чим види да он напада на Турке, да и он (старешина града) удари Тур цима са леђа. Јанко напуни своје лађе храном, оружјем и другим потребама, п у лађе смести одабране војнике, који ће се бормти са Турцима. Јанко раздели осталу војску на двоје. С једне стране Дунава каповедао је војском сам ("ибињанпн Јанко, а с друге стране калуђер Јован Канистрански. Кад Турди угледаше, да се Јанкове лађе приближавају њиховим лађама, они се подсмеваху малим њнховим лађицама! Али на брзо видеше да ту нема никакве шале. Јанко оздо, а војска озго из града нападоше Турке, што жешће може бити. Топови су одјекивали, а ран.ени ци су јаукали тако, да је страшно било слушати. Дунав се обоји крвљу, и мртва тела војника, који су изгинули, иловила су низ Дунав. Бој је трајао пет сахата, и иосле страшне и мучне борбе, Јанкова војска навлада Турке. Млоге турске лађе потопише се у Дунав, млоге су биле искварене тако, да нису ии за што вредиле, а четири велике лађе, иуне хране и оружја, отеше Јанкови војпипи ЈГет стотина 'Гурака изгину и ретко који оста, који није био рањен у томе боју. ') Од ове иобеде на Дунаву била је за Јанка велика добит. Он нроводе у град нову војску и однесе доста хране и оружја и тиме охрабри и оне војнике што су у граду били. А ги Јанко је нотукао само турску 1) Бој под Взоградом од др. Н. Крсгића. Гласник српг-кот ученог лруштва књига XIX. ('трана 42, и 43 и 44. Ова борба с Турцима, на смрт и на живот, значила је за Хришћане смрт, ако не бп нобедили, јер не би могли провести у грал још војске и нронети хране и оружја.