Просветни гласник

историја

војску, која је била у дађаша на Дунаву, а око града и вароши стајада је још годема турска војска и Јанку је ваљадо победити и ту турску силу. Његова војска не беше научена ратовању, с тога од подели сву војску на мала оделења и одреди старешине, који ће их учити ратовању (војничкој вештини). 4 Вој са турскои војском око Београда Кад је турски дар довео своју војску нод Београд, оп се заклео пророковом брадом да ће за петнајест даиа отети Београд. Ади ни пророк ни пророкова брада не помогоше му, јер му Јанко потуче војску, која беше у лађама на Дунаву. Турског дара тако је то наљутнло, да је се на ново заклео, да ће за петнајест дана иди отети Београд или погинути. С тога нареди да се из топова оспе најжешћа ватра на варош и град. Јанко се брањаше јуначки и са својим топовима пуцаше на Турке. Тако је трајало некодико дана и у тој борби погибе од топа царев везир Караџа. Цар нареди да се јуриша на варош и на град. Сибињанип Јанко видео је да се Турди снремају да нападају, па с тога је наредио све што треба, да се од Турака брани. Пред вече (21 Јуда 1456 год.) упутише се Турци на варош и отпоче се крвава бнтка. Турски цар раздедио је војску на четири деда, и одредио је да напада један део војске, а остали да стоје одморни, да одмоне војнике у рату, кад се уморе. Јаико је предводио војнике, а Јован Капистрански ишао је с крстом у руци и викао војницима, да се боре у име Исуса Христа. Турци онет иозивали су у помоћ пророка Мухамеда и јуришали на варош. Јанко је трчао од чете до чете, од једне гомиле војника до друге, и храбрио своје војнике, да се јуначки боре. Кадуђер Каиистрански попе се најиосде на једну кулу, где су га могли нидети свн војннпи, на је одатле благосиљао војнике и храбрио их да се боље боре. Пуна. четири сахата тукди су се исиред вароши. Нове гомиле Турака наваљивале су све више и више, и најпосле уморена Јанкова војска морада је оступити натраг у варош. Турци јурну за њима и у вароши се, на пијаци, отпоче на ново крвав бој. Ади бидо је узалуд. Турака је било млого и Јапкова војска морада је бегати из вароши у град. Турцима не беше доста што отеше варош, већ почеше нападати и на град. Један турски војник поче се пузати уза зид градски, да на бедему побије турску заставу, и да Турке још више окуражи за бој. Тек што се он попе на бедем, а један Јанков војпик додети к њему, и ухвати се с њим у коштац. и борећи се обојица се откотрљаше низ бедем и осташе мртви. То поможе м. : ого Јапковој војсци. Турци не смедоше пузати уз градски зид, већ јурнуше на град- ј

веограда 891

ску капију и ту се започе крвав бој. Јуриш на град био је ноћу и к >д Турци јуришише на градску канију, зарумени се на истоку зора. Чим се указа дан, Јанкова војска угледа у вароши и око града грдне гомиде Турака. Мдоге се војводе ирепадоше и спремаху се да бегају. Ади Јанко и калуђер Капистрански не оступише ни корак назад. Они се још надаху да ће победити Турке, па у невољи заповедише војницима, да умачу крпе у смоду и сумпор, да их прииаљују и да их тако запаљене бацају међу гомиле Турака. Од тих занаљених крпа припалише се хаљине на турским војницима и они се збунише, и почеше бегати од града и вароши у поље, да се избаве од ватре. Јанко излети из града са војницима и иочеше убијати забуњене непријатеље, и тако их са свим истераше из вароши. Носле ове страшне битке, у којој је изгинуло млого Турака, Јанко заповеди да његови војници не излазе из града и вароши, и постави на стражу одабране војнике. Али војници, које је довео Јован Капистрански и која су дошди да се боре за Христову веру, не посдушаше Јанкову наредбу, већ су издетади из вароши и панадали на 'Гурке. Једног дана калуђер Јован узе штап у руке, а његов барјактар разви барјак, па са неколико стотина (200) војнина јурише на Турке. Турди нагоше бежати, кад видеше како их Јован изненада иападе. Турски цар покуни војнике, који су били у шанчевима, и осгави само по некодико војника да чувају стражу, на се уиути за Јованом и његовом војском. Кад сгиже Јована и његове војнике, он их нанаде и растера. Ади док је цар гонио Капистрана и његове војнике, Сибињанин Јанко излети нз вароши савојском, нападне на шанчеве, па нареди војску за бој кад се цар повррти. И заиста турски дар по што растера Капистранове војнлке иоврати се шаичевима, али како се зачуди кад из шанчева осуше пуцати из топова на његову војску. Цар се трже са војском пазад н заповеди да јапичари јурише на шанчеве, али то беше узалуд Јанкова војска изађе из шанчевл и дотера Турке до догора, па се ту на ново започе страшан бој. Кад настаде ноћ, Ј анко се врати с војском у шанчеве и спремаше се да сутра дан опет отпочне бој. Сутра дан Турцима не беше више до боја. Најбоља турска војска беше изгннуда и сам цар беше рањен. С тога Турци још исте ноћи спремише све што је нужно, нонеше са собом рањенога дара и побегоше. Уз пуг су много страдади од Срба, који су их пресретади у шумама и убијади. Турски цар нроI кдињао је онај час, кад Је пошао на Београд и нико му иије смео никад споменути бој иод Београдо .м. У | тоЈ .е бо.ју изгинудо је мдого хиљада Турака, а мдо-