Просветни гласник

856

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСЧЕТНОГ САВЕТА

програма, кад буде за то позват и кад добије још материјала, било поводом ових комисијских програма, који се штампани или аутографисани могу разаслати појединим колегијама, било да се колегије парочито позову, да поднесу сталне програме по свом нахођењу, почем сј ови који су били пред комисијама, удешени као привремени услед таког позива од стране г. мпнистра. Свакако с обзиром на то, што нема времена, и што ово нису стални већ привремени програми, Савет их може одобрити за ову годину. После тога Савет одлучи с 9 против 7 гласова ово: »Због оскудице времена, да се програми нарочито исиитају, Савет је мњења да се наставни програми таки каки су од комисија подиесени разашљу школама, с препоруком да се за ову годину предавања но могућности према њима удесе и да наставници саошпте своје примедбе на њих како би Главни Просветни Савет, при доцнијем израђивању сталних програма имао што више материјала. Што се тиче одвојених мњоња у програмима, да за њих г. министар изволи наредити што нађе за добро." IV Прочита се извештај одбора одређеног поводом министровог писма о » ирештамаавању школских књигал Тај извештај гласи: „Главном Просветном Савету Услед писма г. министра просвете и црквених цослова од 27. Новембра ов. год. ПВр. 8639. у ком ее по ново позива Главни Просветни Оавет да у ствари откупа и прештампавања школских књига д& одговора на неколико питања, изволео је Главни Просветни Оавет поверити потписанима да договорно израде реФерат о томе питању. Резултат нашега договарања част нам је поднети Главном Просветном Санету у овом што следује : 1. Потребно је у одговору господину минисгру на поменуто његово писмо изјавити, да Главни Просиетни Савет па свом 72. састанку није никако разумео, да се од њега тада тражило мишљење у опште за прештампавање школских књига и да његова одлука на том састанку има тај једини смисао : да. се половива пређашње награде изда писцима за прештампавање само оних нарочитих књига, које су од г. министра том приликом Главном Проспетном Оавету упућене на оцену.

2. У питању како да држава откупљује школске књнге од њихових писаца, потписани су, тражећи да поред државног »онопола издавања школских књига буду сачувани како општи интереси школе и школске књижевносги, тако и посебни интереси писаца те да се бар у СФери школске књижевности по могућноста утврди начело књижевне својине, сложили ее да Гланном Просветном Савету предложе овај начин : 1. Откуп школске књиге врши се по уговору између министарства просвете и црквених послова и нисца школске књиге: минисгарство издаје изкесну награду писцу а писац уступа право издавања и продавања своје књиге министарству тако да он осим у случају даље одређеном никако не може сам издавати своје дело. У тај уговор долази све што је потребно из овога што се даље наводи. 2. Министарство издаје писцу за његово дело онолику награду колику одреди Главни Просветни Оавет, који ће предлагати награде у сваком поједином случају, имајући у виду вредност дела, а без обзира на његово продавање или на број штампаних табака. Уз досуђену награду писцу ће се давати још 50 егземплара његовога дела. 3). Пошто је откупљена школска књига, министарство је штампа у толико егземплара колико је према потрошку потребно за 5 година. 4). После сваких 5 година мора се учинити ревизија школске књиге и том приликом Главни Просветни Оавет прегледаће је и донеће одлуку да се или изнова прештампа или одбаци. 5). У случају кад Главни Просветни Савет нађе да књигу треба прештампати, он ће одредити писцу награду у сваком поједином случају и без обзира на пређашње награде. Ако се нађе да је при прештампавању књиге потребно учинити неке поправке и ако писац пристане да поправке изврши, Главни Просветни Савет одрер,иће му укупну награду за прегатампавање и труд око поправака. Ако писац не пристане да учини ноправке, његово се дело може предати другоме на поправку и тада се одређује награда писцу и прерадиоцу. На случај смрти пишчеве, његова права на награду за прештампавање прелазе на његове наследнике .