Просветни гласник

116

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

2. Класа. Етаце. 11о најлакшој поделк у атице којс обично обитавају на земљи, или на води, или у ваздуху. III главпа реда. Ваља се ограничити на мали број страних а већи број домаћих навести. 3. Класа. Реитилије. Деоба у III реда. Корњаче. Змије. Гугатери. Домаће што подробније, од страних саио неке навести. 4. Класа. Водоземци : Батрахије. Деоба са реиом и без репа, од нрвих само даждењака и воденог гугатера (^гИоп) а од других домаће ®еле жаба пока^ати. 5. Класа. Рибе. Довољна је аодела, кад ученици сазнаду: да се рибе деле по коетору на рскавичаве и когатате, а оие но иоложају пераја: на грудоперке, шкргоперке. трбоперке и бесперке. Домаће ®еле ваља где год је могуће у ирироди показивати а од страних сама најкажније навесги. II Коло. Зглавкпри. Подела у IV класе. 6. Инсекти — домаћих има доста, зато ваља најглавнији иредставници. Свих 8 редова и њине метамороозе у природи показивати. 7. Пауци. 8. Раци. То исто вреди и за пауке и раке. Домаћег рака треба на ј л дном иримерку у природи описати, од морских 3-4 ®еле су довољне. 9. Стоноге. III Коло. Црве ваља особито са погледом на хелминте боље но досад разложити, као и начин, како глисте долазе у човечије тело, откуд нам долази пантљика, трихине; кишња глиста може свуд послужити за очигледно разлагање органа ових животиња. IV Коло Мекушци. — Речне школке, и пужеви да се у натури покажу, има доста домаћих ®ела, • ваља њину корист и штету разложити. V Коло. Од Зракара навести само 3—4 примерка: морске звезде — м. јежа и мор. краставца (холотурије). VI Коло. Целентерата. Полипи. Било би најлешне нашег домаћег полипа: хидру у природи показати. •— Затим ваља разложити полипариЈе, од ових у свакој бакалници налази се једна шела назвата: „од 2 брата крв." 1пМрога Сћ. — Ваља овде сноменути утицај тих животиња на промену површине земље, стварање сирудова — острова у Аустралском континенту. VII Праживотиње. Треба само у кратко споменути, и ту нешто о инФузоријама навести.

XII ПРОГРАМ И 3 МННЕ Г А 1 0 Г И Ј Е Разлике између организованих ц неорганизованих тела. Особине минерала: спољне и унутарње. Разлике између кристалисаних и некристалисаних минерала. А. Сиољне особине минерала Опгате особине кристала. — Кристална тела: призме, пирамиде, коцка и ромбоедар. Своћење свију крисгалних облика на гаест типова. Холоедрија, хемиедрија и хетероморФИЗам. Главни облици из системе: 1, коцкасте: коцка, октаедар, гранатоедар, тетраедар и пиритоедар; 2, квадратне: призма и пирамида ; 3, хексагоналне : призма . пирамида и ромбоедар ; 4, ромбичне: призма и иирамида; 5, моноклиничне : призма и пирамида ; 6, триклиничне: призма и пирамида. Близни кристали. ПсеудоморФозе; инкрустације; петреФакти. Сталактити. Оолити. Кристаласти минерали. Б. Физичке особине Цепљивост и прелом. СпециФичка тежина. Тврдоћа, упорност. •— Еластичноет. Преламане еветлости. Провидност; боја; сјајност. ФосФорисање. Топљивост. — Магнетичност. Електричност. Мирис; укус; такнуће. В. Хемијске особине Хемијске реакције најобичнијих минерала у етакленој цеви, у штипаљци, на угљену у ђинђуви и у киселинама. Начини постајања минерала у природи Г. Онис мннералних ®ела 1 Соли: Куњска со. ПГалитра.