Просветни гласник

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

933

XVI ПРОГРАМ ИЗ БИОЛОГИЈЕ А БИОЛОГИЈА У VI РАЗХ Ј ЕДУ ГИМНАЗИЈЕ Деоба природн^х наука у Абиологију и Биологију. Биологија се дели на општу и носебну. Оишта Б. обувата А. облик — (Морфологију и Хемију) — Б радње (Фисиологију, која се одноеи 1 на храњење, 2 сполне одногааје, 3 генерацију. По томе радње под 1 и 3 својствене биљкама и животињама називају се радње вегетативнога, под 2 анималног живота. Посебна Б. дели се ни посматрање биљног царства: Ботанику и на посматрање животињског царства : ВоологиЈу. Општа Биологија А. Облик — I Градива организма. —Теорија Хипотеза. Хемиски састав — Материја — Елементи Материја мерљива и немерљива — Етар — Атоми — Молекили — Јединство материје у органском и анорганском свету Теорија атомска. Елементи — једињења органска и^анорганска, разлике у саставу Хемиска једињења органска и њени главни характери. Састојци аноргански у органским телима: газолики, чврсти. —- Соли, киселине. Оксиди. Састијци органски, подела у азотне и безазотне. А. азотне — беланчевина ; Фибрин , казеин, особине Физичке њене. Беланчевинаста једињења, деривати, колаген хондрин. Кератћн Ферменти — Муцин, Птијалин, Пепсин, Дијаетаса. Обојене Беланчев. а. биљни хлороФил, 6. живот. хематоглобубин Леуцитин. Хитин. Б. безазотне. 1. Угљени хидрати, целулоза г туникоза. Аиидонска тела — Скроп, Декстрин. Гума. Шећери. Врење, процес и продукти алкохолског врења. 2. Киселине. Мастне. — Стеаринска. Палмит. маргар. млечна, м. месна — к. оксална. 3. Етерска једињења ароматична 1 биљна 2 животињска.

В. Амовијачни деривати : општа својства, хемиски склоп. Секрети и Екскрети билних организма: биљни алкалоиди. Секрети и екскрети животињских организама: уреа, мокраћна кие., хипурска киселина, креатин. II Морфологија. Елементарни облик — ћелија. Нењ облик — протопласма — биљна и животинска ћ. Интерцелуларна супстанција — поетанак ткања Биљна ткања — ћелична ткања — судови Животињска ткања и њин поетанак. Ткања животињска најглавнија I. Покожица Епител. 2. жлездано ткање. 3. Мишићно. 4. Нервно 5. Судовно 6. везиво 7. коштано — рскавичаво ткање. Од ових ткања постају органи — и то : 1. Кожа. Слузокожа. 2. Мишићи. 3. Судови, арт., вене, капилари. 4. Нерви. 5. Коштано гкање. Од органа поетају органски прибори и то према Функцијама 1 органи вегетативног живота: жлездани — судови — анималног живота: мишићи нерви — коети. III 0 постанку и развићу организма. Начин постања организма. 1 Неполно плођење — Агамогенеза — ^епега&о ае^штоса — самоницање. 2. Полно плођење — Гамогенеза — 1 Ендогенетично 2 деобом 3 пупчењем. Множење и развитак самосталних елементарних организама: 1. Конјугацијом — сливање; 2 копулацијом слубљење. Плођење сложених организама. а. деобом; б. пупчењем; в. спорама. Полно плођење 1. ХермаФродитизан, 2 деоба у 2 пола — индивидуа. Развиће непосредно а. непотпуно, б. потпуно. посредно а. МетаморФОза, б. Партогенија в. Хетерогенија. Полни продукти — а. биљака — полен. биљни заметак. б. животињеки — јаје — ееме — плођење развиће. Посебна биологија I Ботаника Разлике између биљака и животиња, градиво биљног царства , проета и сложена једињења азотнаета и безазотна. МорФологија биљака — биљна ћелија за себе посматрана, њен поетанак — живот 117