Просветни гласник

12

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

старство. Ако падне на општине, узимаће се за певача ма ко, само ако хоће јевтиније. Што се тиче учитеља са слабим гласом , они се и данас постављају махом по варошима где их има више и по оним селима где још нема цркве; али сваки онај који зна црквено певање треба да се шаље онамо где има потребе. Љ. КовачевиА налази, да неће бити никакве неиравде у томе, ако учитељ узмора да пева у цркви, јер спремајући се за учитеља и улазећи у тај ред, он напред зна, да га чека певање у цркви. Иитање је да ли би боље било, да не мора певати. Ту треба узети на ум наше нрилике. Ако се остави да у цркви ради само поп и клисар, онда неће бити никога у цркви, а тиме би се оштетило религозно осећање у народу Може се десити, да учитељ зна да^пева, али се заинати, па неће; шта да се ради онда? За то треба наредити, да учитељ мора певати у цркви. кад при цркви нема више од два свештеника. За ту дужност треба да му црква што плати. Ј. Пецић држи да награда о којој се говори није искључена, и ако се изреком не спомиње. То Је намерно тако стављено, да би министар могао то уредитп с црквеним општинама према приликама г.ако на1;е за најбоље. Ако ли се стави да се мора платити, онда извршна власт или неће моћи ово вршити или ће бити приморана да то одбаци. Црква и школа срасли су једно с другим, и данашњи нараштај, који тражи да се то одвоји, неће то доживети да види остварено. Учитељи који нису устању да певају и данас се ослобођавају од те дужиости, изузимајући оне који се нретварају да не могу да певају. Носле тога, Савет. одлучи с 9 противу 6 гласова, да се не усвоји члан 55. по министарском иредлогу, а с толико исто гласова усвоји горњи предлог др. Бакића с додатком одборске измене. ОАСТАНАК ХСИ 30. Децембра 1881. у Београду. Били су : потиредседник Ј. Педић. Редовии чдаиови: II. Срећковић, арх. Дучић, др 1. Докић, др Ј. Валента, М Миловук и др. В. Пакић. Ванредни чланови: Ј. Туромаи, Св. Николајевић, Љ. Ковачевић, Б. Тодоровић, Вл. Карић и А. Николић. Привр. делопођа: Стеван Д. Поповић. Поиоћник деловође : Влад. Карић I Прочита се протокол 91. састаика. Савет усваја.

II

Ирелази се на даљи претрес » Предлога закона, о основним школама.« 11а реду је : Члан 56. по министарском предлогу и одбор. додатку. Савет усваја једногласно члан 56. по министарском предлогу, а с 10противуЗ гласа и одборски додатак.

Прелази се на Члан 57. Арх. Дучић предлаже , да се овај члан јасније редигује, јер се не разуме, на шта се односи оно што се вели : ,у ком иоследњем случајул УБ. Ковачевић налази, да би се оваким наређењем учинила велика неправда учитељу, јер се може десити, да се учитељ тако разболи да не може да чека отпуст, него мора одмах да напусти школу. За то треба казати, да учитељ не губи право на пређашње године службе, ако оправда за што ју је напустио, а место речи » иротивно овом проиису « нека се каже »који би оставио школу без оаравданих узрока.« Ј. ПециК примећује, да сс по себи разуме, да ће се водити рачун о узроцима , који оправдају. Међу тим ово је наређење врло потребно, нарочито за оне учитеље, који после 2—3 месеца хоће да напусте школу, као што то чине често богослови који чим добију парохију одма напуштају школу. Ст. Д. ПоиовиК напомиње, да сваки учитељ на случај опасне болести може добити одсуства, које се обично и даје свакад, па у току одсуства може на време поднети и оставку и не изгубити право на на дотадашње године службе. А. Николић примећује , да по овом законском предлогу излази, као да учитељ може дати оставку само на крају школског течаја, а не у свако доба године на 6 недеља раније. После тога, Савет одлучи, са 7 противу 6 гласова да се члан 57. усвоји по министарском предлогу.

Прелази се на Члан 5* 1 . ио министарском предлогу и одборској измени. Ст. Д. Поиовић објашњава, да је одбор оставио да се парочитим правилима регулише, кад ће се заступнику плаћати из плате болесног учитеља, а кад из државне касе, јер има случајева где би било грехота откидаги ма колико од илате оиога који болује и који може бити троши сву плату своју само на лекове, а исто тако има случејева, где би било штетно по државну касу, да се плаћа за сваког који краће или дуже не може да ради у школи. По чем