Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

бити, онда бар по селима не треба одвајати учитеља од тог иевања, које по себи није тако теретно. За то је за прелог министров. Св. Николајевић иризнаје да школа треба и да је дужна помагати цркви и деца треба да долазе у цркву ; али није о томе говор овде, већ хоће ли учитељ морати да пева за певницом у цркви. Нема ништа противу тога да учитељ пева, ако се погоди за то. Но силом терати људе не треба, јер н. пр. има их који су свршили учитељску школу па не умеју да певају, нити су ту вештину с вољом учили, јер, види се, да предавање других наука у тој школи не иде баш на руку црквеном певању. Црквено певање може се и даље учити у учитељској школи, само нека не буде обавезно. Осим тога због певања у цркви вазда је било повода зађевицама између свештеника и учитеља. Да би те свађе једном нестало, нека се заведе да се учитељу за ту дужност плаћа, па ће се и боље вршити и боље учити где треба. А. НиколиА противан је целом чланку, јер по варошима већим, где цркве имају и других помоћника, учитељи не певају, а по селима певају само из оскудице других певача. Та обавеза не постоји дакле за све подједнако. За то ово певање за певницом треба оставити цркви, општини или министру, па нека се старају о томе како знају. Ако се учитељи драговољно, ма из каквих побуде, приме тога, певање ће ићи боље и биће у интересу и цркве и школе. Арх. Нестор примећује, ако се ова дужност остави на слободну вољу учитељима, од те воље неће бити ништа, јер ми с толиком муком радимо и оно што закон налаже. Према говору који се овде чује изгледа као да учитељ није обвезан баш ништа општини у којој је. А зар му она не даје стан и огрев? Зар и црква није тако исто потреба општинска као што је и школа ? зар у њеној цркви не треба да се чује песма? И црква је школа, без које деца не могу бити. Учитељ треба да долази с децом у цркву и да их поучи разним црквенским обредима. И какав би то био учитељ у народу који не би долазио у цркву? Он не би могао никако у селу на тај начин опстати. Кад дакле деца треба да иду у цркву, ради развијања побожних осећања, и кад се зна, да по селима нема других певача осим учитеља, а и кад бих их било, да се немају откуда да плате, то треба усвојити министарски предлог који је са свим добар. М. Миловук је мњења, да учитељ мора ићи у цркву недељом и празником, али за певање треба му платити. Тада ће добити и већу вољу за певање и све ће се више у њему усавршавати. Наводи примера, како је католичка црква стала на пут ширењу протестантизма увукавши у своју службу вештину : архи-

тектуру, скулнтуру и музику, одакле су се ове вештине све више почеле развијати. П. СреКковиК наводи како има доста цркава које су по 3 сата удаљене од школе и како учитељ не може да стигне на време у цркву. Осим тога ово пе вање билоје досада све једнако повод завади између попа и учитеља. Да то не би више бивало, предлаже, да се каже: учитељ ће певати »ако .хоИе и ако можел Известилац предлаже, да се поеле прве тачке овог члана дода : »за то ће добијати засебну награду од црквене оссштине. Учитеље који су несаособни за иевање може министар ослободити од тога Количину награде не одређује, јер ће то прописати министар по истом члану. Св. МилосављивиК чуди се, како и данас има иоборника за ову средњевековну установу. Зар није доста учитељу, што се целе недеље мучи с 50 — 60-ро деце, него да мора, чим неделЈа дође, у цркву на јутрење и службу, а по некад и на вечерње? За што се то тражи само од учитеља, а не и од проФесора? Вели се, затвориће се црква, ако нема учитеља да пева. Зар општина која је у стању била да сагради цркву, није у стању да плати неку награду ономе ко ће певати? Зар су само учитељи позвани да подржавају православље у нас, а не и ми сви други? Св. Вуловић признаје, да је посао учитељев тежак, јер има да се бори у свом раду с великим тешкоћама. Али певање је међу тим тешкоћама најмања тешкоћа, особито кад се учитељи нарочито за то спремају. Литургија не може бити без певања и пре би је требало укинути но ослободити учитеља од обавезе да пева у цркви. Св. Николајевић напомиње, да не само свештеници, но и сељаци загорчавају хлеб учитељу Сељаци поштују вештину певања само донде докле не знају да мора неко да чини то. Кад би дакле они знали да учитељ не пева у цркви по команди, већ по својој драгој вољи, они би више уважили и њега и његову вештину. За то ваља оставити слободу учитељима и наредити да се плаћа. Црква има свакад откуд платити, а учитељи би се у таквом случају боље спремали за ту вештрну. Арх. Дучић не разуме, како се може одвојити црква од школе. Црква је у нас била и школа и с њом заједно она је одржала православље и иародност. Деобом учинила би се велика штета самом народу. Ако учитељ не би био обвезап да пева у цркви, тиме би се дирало и у религиозна осећања народна. Он треба и мора да учи певање. Ко нема гласа, на нека не пева; али ко има, тај да пева, па нека му се плати за то. Ар. Нестор није противан плаћању; само тај издатак да не падне на цркве или општине већ на мини2 *