Просветни гласник

10

ЗАТТИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ СА.ВЕТА

кује више од случаја, хоће ли се ко ма како спремити и доћи да положи испит учитељски ? — Што се вели, да би овакви течаји подрили опстанак учитељске школе, то не стоји, јер они не би били нешто редовно и вечито, но, као што се каже у самом предлогу, били би само »ванредни« и „на случај кад не би било дсвољно лица«. Ово не треба сметати с ума. Према томе ови би се течаји отворили само онда кад је иотреба, а затварали чим би се та потреба подмирила. Што неки веле, да министар може сам отварати овакве течаје и да то не мора стајати у закону, и то не стоји, прво зато, што мииистар не би имао ни законског овлашћења ни Финансијске могућности да то оствари, а друго и за то, што је до сад у самом закону стајало, да се о одмору школском имају држати практична предавања учитељска, па осем што у гшчетку беху држана два пут једно за другим, ни један министар до ове године не хтеде их нчређивати. Кад се дакле тако поступа код јасних законских наређења, шта би се могло очекивати тек онда кад о свему томе не би било ни спомена у закону ? — Најпосле, од ових једногодишњих привремених течаја нема опасности по опстанак учитељских школа ни по томе што они који сврше редовно те школе, постају одмах стални учитељи, а ови који би ове ванредне течаје походили и прописни испит издржали , били би привремени учитељи најмање четири године. Не би се дакле баш тако много о те течајеве отимали, као што неки замишљају. Др. Ј. Валента мисли да треба да се одреди број и квалитет оних лица пред којима би се имао учитељски испит полагати. Известилац напомиње, да је нејасно у предлогу министровом, у другој алинеји чл. 52., из којих ће разреда долазити они што ће се пуштати да нолажу испит за сталне учитеље. Ако би то били н. пр ђаци из V и VI гимназ. разреда, онда би требало дозволити и ђацима II разреда учитељске школе да и они могу тај испит полагати, јер су они једнаки једни с другима. — Што се тиче једногодишњег привременог течаја, тај би се могао изоставити, не за то што се не би могао извести, него просто за то што има и краћих путова, н. пр. завођеше омањих практичних течаја. Према овоме може се примити предлог г. министра, само да се на завршетку прве алиније дода: «пошто аоложе ирактички учитељски исиит.чПотиреседник ставља све предлоге редом на гла сан.е. С 9 противу 5 гласова савет не усваја министарски предлог, а с 11 противу 1 гласа ни одборску измену. С 1 ^ противу 3 гласа Оавет не усваја ни предлог А. Николића који гласи: » Према иотреби могу се иостављати за аривремене учитеље лица која немају у

иретходном § означену сирему. Ко може бити иостављен за учитеља, као и иравила за исиит који су иривремени учитељи дужни иоложити, одређује министар иросвете. Привремени учитељи, иошто проведу 5 година учитељске службе, имају ираво да аолажу ио закону ароаисани исаит за сталне учитељел Оа 7 противу 7 гласова (1 не гласа) Савет усвоји предлог Љ. Ковачевића и др. В. Бакића, да чл. 52. има гласити овако: пНа случај да не би било довољно лица која, би у иретходном § означену сирему имала, министар ирссвете мо&и Ке аостављати на учитељска места лица која и мању школску сирему имају (али не мање од свршене ниже средње школе или једнакога с том заводаЈ, а иоложила су учитељски исаит аи иравилима која Ие о томе ироиисати министар иросвете. Оваква лица моћи ће бити иостављена само за иривремене учитеље и тек иосле четири године моћи ће бити иотврђена за сталне учитеље, иошто иоложе ирактички учитељски исиит. У иети и шести разред осн. школе моКи Ие се аостављати само учитељи с редивном учитељском сиремом (чл. 52.)« Ирелази се на Члан 53. одборских измена. Савет усваја, без дебате, чл. 53. одборских измепа.

Прелази се на Чл. 54. Св. НиколајевиК налази да би добро било, кад би учитељке биле и у сва 4 разреда мушке школе, али никако не усваја да у старијим разредима женске школе предају учитељи, изузимајући места где су мушка и женска деца заједно у школи. После тога, Савет усвоји прву тачку чл. 54., а с 14 против 1 гласа не усвоји другу алинеју истог члана.

Прелази се на Члан 55. по минист. предлогу и одборској измени. Св. МилосављевиК иротиван је томе да учитељ мора певати у цркви, јер кад поп не помаже учитељу у школи, по ком праву да учитељ мора помагати свештенику у његовој дужности? Учитељ има доста посла у својој школи. За то нека се црква сама брине за певаче. Арх. Дучић налази, да би боље било, кад би свака црква била у стању да има илаћене певаче, али тога за дуго нећемо имати, па зар за то време да се не служи служба божија и да се не пева у цркви ? Кад народ, који све терете сноси, жели да чује певање у својој цркви, без чега литургија управо и не може