Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

9

Хоће да се ту дода само то, да привремени учитељи морају у извесном времену слушати предавања наророчито за њих удешеиа Љ. КовачевиК противан је једпогодишњем течају, не налазећи да је потребан, кад ко може и. без тога доћи и положити испит. Што неки из V и VI разреда гимназијског иду у учитељсгво, не чине то из љубави према тој служби, већ из велике нужде и они немају кад да уче тај течај. Ако би најпосле неки и дошли, не би их било више од 3-4 и њих ради не вреди заводити нарочите течаје. Овакви људи не могу постати стални учитељи, него привремени за четири године. Ако за то време имају у резултату три, а не три и ио, могу постати стални учитељн. Ст. Д. ПоповиК напомиње, да већина од оних што су се ванредно спремали за полагање учитељског испита, с тешком је муком добила тројку на том испиту. То није никакво чудо, јер нису имали где спремати се као што ваља за тај испит. Међу тим у интересу је саме државе, т. ј. у интересу школске наставе, да имамо што спремнијих људи за учитељску службу, а не да смо приморани пуштати ма кога и ма с каквом спремом. Рад тога треба држава и да поднесе неких жртава. Ови једногодишњн течаји потребни су нам и за то, што нам треба од сада маса учитеља, коју не могу подмирити ни обе учитељске школе ни други заводи онако узгред дајући по којег кандидата. Сетимо се само, да смо усвојили , да на сваких 6 разреда имају доћи по два учитеља, и да један учитељ неће учити више од 40, односно 60 ученика. Где да се нађу толики учитељи ? Ово што одбор предлаже, има и на другим местима. Тако нпр. у Прагу је 1875. г. нашао говорник такав једногодишњи ванредни течај за спрему учитељску, поред редовне учитељске школе од три разреда. Тај течај заводи се само онда кад нема довољно учитеља, па се после затвара. Ресултати коЈе доноси врло су повољни. — Што одбор иредлаже, да гшсле 4 годиие таки привремени учитељи имају постати стални, то је са свим у сагласности са садашњим законом о учитељским платама. Према томе разуме се да је тројка довољна. Арх. Дучић наводи, да је овај члан изазвала потреба која се добро осећа, и према томе не може се иреко њега тек онако прећи. Налази, да има нејасноети, и ни министарски ни одборски предлог не од говарају законском стилу, и да би било довољно, ако би се казало, да чим ко затражи, макар и после 2 — 3 месеца, да полаже испит за сталног учитеља, треба му то уважити, па на испиту нека засведочи своју спрему и способност. Св. НиколајевиК налази да би боље било, кад би се место једногодишњег течаја установила летња ирактична предавања за нривремене учитеље. Ако се не

би усвојио ванредни курс поред учитељске школе, онда би требало продужити и време цривремености до пет година, пошто сваке године буду слушали по 2—3 месеца практична предавања. УЂ. Ковачеви% налази, да је одборски додатак врло непрактичан. Ако би држава давала помоћ онима који би хтели слушати тај једногодишњи течај, то би иодрило опстанак учитељске школе, јер сваки би се пре тим путем користио , да дође до учитељства, но да учи пуне четири године. П. Срећковић мисли, да на учитељски испит треба пустити свакога, који хоће да га полаже, нити се мора водити брига о томе, како се он за то спремао Арх. Нестор напомиње, да треба раздвајати привремене испите од испита зрелости, јер онај први пе може никако заменити овај други. Не ваља допустити иривременим учитељима, да полажу испит кад хоће, јер би се могло десити, да ти људи не воде бригу о школи и о деци у њој, већ само о свом испиту да га што пре и боље положе. За то треба одредити неко време, н. пр. 4—5 година, и везати за оцене које буде добијао у свом раду. Ту је довољно да има у резултату добар, па да постане сталан учитељ. А. НиколиК напомиње, да ми бринући се и суиише о привременим учитељима, забацујемо оне праве који излазе из учитељске школе. Главну бригу треба да обратимо на то, како ћемо ових имати што впше. Привремене учитеље ваља оставити са свим министру. Биће и међу привременим учитељима неких, који ће моћи одговорити захтевима, који се од осталих траже, и њима не треба доиста затворити врата сталних учитеља, но они нека онда полажу испит који се тражи и од осталих. Једногодишњи курс опет је ствар министрова ; он нека се стара како ће се и на који начин добити што више ваљаних учитеља Ст. Д. ПоиовиИ одговарајући г. А. Николићу, пита се: има ли потребе за привременим учитељима ? Па сваки начин, јер до скора имали смо близу 200 таких учитеља, а и данас ће их бити најмање једна стотина. Кад се уз то зна, да свакад , па и данас имамо 30 до 40 празних школа, онда је јасно, де садашњи редовни заводи не могу да даду довољно учитеља Учитељска школа, која постоји већ скоро 10 година, дала је до сад врло мало учитеља , и ако томе није криво њено уређење, већ друге јаче прилике, као и велики број умирања међу онима, који су изишли из ње (а то је 8°/^). Не стоји ни оно што је речено па прошлом састанку, да ћемо за 10 година имати 1000 нових учитеља. Кад дакле ни учитељске школе пи други заводи из којих долазе учитељски кандидати нису у ствњу подмирити ову велику потребу, онда је питање : је ли у интересу државе, да се побрине за прираштај и образовање учитељских снага, или да оче2