Просветни гласник

8

за1шсник главног просветног савета

више женске школе полажу испит учитељски у учитељској школи но у присуству н.ихових учитељица, јер-нико не треба да улази у ред учитељски без положеног испита, почем се за успех у учитељском раду не тражи толико науке колико вештине педагошке. Г1. С-рећковић напомиње, да је законом о уређењу Више женске школе прописано, да се има полагати учитељски испит, па како је све једно, хоће ли се полагати овде или онде, то онда нека остане по министарском предлогу. Љ. КовачевиК. држи, да Савет нема права да предлаже нешто што би се косило са законом о Вишој женској школи. Ученице те школе морале би онда полагати два испита: један у својој школи, а други у учитељској школи. Ст. Д. ПоаовиК био је вазда тога убеђења дастручне школе најбоље спремају за посао за који су одре ђене. Откако је установљена учитељска школа, опазио се велики напредак у настави основне школе. Тако исто треба да има и женска школа за образовање учитељака, јер се од садашње више женске школе не може то очекивати у оној мери, колико то захтева интерес основне наставе. То је одбор имао на уму, кад је предложио свој 49. члан који Савет није хтео усвојити, из разлога што као ие долази у закон о основним школама. Полазећи дакле с тога гледишта, да и учитељкама које морају предавати све оне предмете које и учитељи, треба нарочита школа за њихово стручно образовање, налази, да је привремено довољно и толико, ако би се усвојило да ученице Више женске школе као и ђаци из осталих завода полажу онакав исти испит какав полажу ђаци учнтељске школе. То истина њима неће бити лако, али то треба да буде привремено све донде, докле се не установи нарочита школа за образовање учитељака. Што се примећује да би се ово наређење косило са законом о уређењу Више женске школе, то не стоји, јер се по себи разуме да новији закони замењују старије и према томе би оно наређење у закону о Вишој женској школи отпало. Исто тако и полагање учитељског испита за ученице Више женске школе не би се морало вршити баш у згради Учитељске школе, него се то може извршити и у згради Више женске школе, само сам испит морао би бити са свим онаки каки полажу ученици Учитељске школе. У осталом и сад нолажу у >читељској школи испит и женска лица, која се упућују тамо од стране министарства просвете. 1Пто се тиче треће алинеје треба је усвојити, по одборској измени у интересу бржег попуњавања толиких празних места учитељских и ако иначе вреди правило, да без испита учитељског нико не треба да се пушта у учитељску службу. Опо што се предлаже у тој тачци вредило би само за људе који би доиста

донели већу научну спрему него ш го се добија у заводима, као што су учитељске школе. Известилац одговара г. П. Срећковићу да никаке опасности нема , ако би се усвојило ово што одбор предлаже. Ово је у интересу саме основне школе која захтева једнаку спрему и од учитеља и од учитељака, јер друго је нешто, кад се неко спрема пуне четири године , с по 30 часова недељпих предавања из педагошких предмета, за учитсља, а друго је опет кад се неко за то снрема онако узгред, учећи педагогију по 6—7 часова недељно за две године. Не стоји ни то да ће овде бити два испита , него се мисли само један, и то онакав као за ђаке учитељске школе. Што се предлаже у 3. алинеји, важи за оне који би свршили нпр. Велику школу и који би се као такви могли ослободити од полагања испита из неких иредмета, али из педагогије не. Ј. ПециК објашњава изузетак који се спомиње у трећој алинеји тиме, да се нпр. може десити, као што се дешава, да Срби из других крајева Српства потраже учитељство у нашој земљи и да ћемо ми бити у том положају, да им учинимо оно што траже колико из обзира хуманости, толико и за нашу потребу школску. 11а може се десити, да и наши младићи из виших научних завода потраже учитељство, и у таквом случају не треба их обвезивати на све Формалности учитељског испита. После тога, Савет одлјчи с 8 противу 7 гласова, да се усвоји прва алинеја чл. 52. по одборској измени, а с толико исто гласова, да се усвоји друга алинеја по министарском предлогу. Трећу алинеју усвоји Савет с 8 противу 4 гласа по министарском предлогу. (Тројица су били противни и једној и другој редакцији). Прелази се на Члан 53. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњава, да је главна измена у томе, што одбор предлаже једногодишњи ванредни течај о државном трошку уз учитељске школе за оне, који би се хтели брже спремити за учитељски иозив. П. СреИковиК предлаже да се из овог члана изостави све од : »али не мање од«. . . и т. д., а да се дода : »а ли не могу бити аостављени за сталне, док не иоложе учитељски исиит«. А. Николић примећује , да не треба ништа изостављати, но да се дозволи свакоме који нема довољне спреме да може и да мора положити прво привремени а после редовни учитељски испит, и ако га положи да може постати сталан учитељ, не гледајући на оцене какве је у току рада учитељског добијао. Св Николајевић слаже се с г. г. Срећковићем и Иико.шћем , али за основу узима елаборат одборски.