Просветни гласник

записник 1'лавног просветног савета

7

II Прелази се на даљи претрес » Предлога закона о основним школама.« А. Николић изјављује, да из разних узрока не моше поднети Савету израђена даља наређења, која истичу из онога, што је о положају учитеља усвојено на последњем састанку, већ место тога предлаже ово: »Главни Просветни Оавет налази, да би постављање учитеља најбоље било предати избору општина и да томе треба тежити , а док државна власт поставља учитеље да има основа и учитељима, који задовоље законске услове дати положај указних чиновника, јер се поредећи рад учитељски с радом бар неких редова указних чиновника никако не може тврдити , да би овакав положај био ман.е заслужан код учитеља него што је нпр. код поштанских и телеграФских чнновника. Усвајајући за сад основу законскога пројекта, Главни Просветни Савет има част и ово своје мигпљење поднети на оцену господину министру просвете и цркв. послова.« Св. НиколајевиА предлаже да се овај нови пре.Длог г. Николића узме као исправка протокола прошле седнице, у којој се говорило о овој ствари. Љ. КовачевиКу изгледа да се овим обара оно, што је усвојено на прошлој седници. Много је коректније да се ствар упути г. министру, па ако је он и не прими, боље је, но да сами опозивамо своју одлуку, Кад г. Николић није израдио даље што треба , нека се то повери другима који су за исто гласали. Арх. ДучиИ напомиње, да је преллог г. А. Николића усвојен на прошлој седници са 7 противу 7 гласова и да је нелогично што он сад одустаје од њега предлажући као да се упути само као мњење г. министру. Разумео би, кад би предлагач тргао свој предлог натраг, а оваква практика одвела би Савет на пут пун неследствености. Др. Л. Докић изјављује, да се повлачењем предлог не потире , већ се хоће да помогне учитељима бар тиме, што ће да се поднесе министру као мишљење којим се иде на бољитак. Ст. Д. ПоаовиЛ налази, да треба усвојити ово што се предлаже , кад сами предлагачи одустају од свог првашњег предлога, Св. Николајевић такође је за то, да се усвоји ово што се предлаже, јер иначе не може се даље радити, нити ће министар имати времена, да изради што треба даље према донетој одлуци. За основу даљег рада нека се узме министарски предлог. П. СреКковиК тражи да се о овоме по ново гласа, јер нема основе за даљи рад. Љ. Ковачевић пита : како ће о првом предлогу г. Николића гласати она седморица што су дали свој

глас да учитељи буду указни чиновници ? За то или нека се пређе на други одељак (»О надзору«) или нека се одложи , докле одбор који се одреди спреми што треба даље. Др. Бакић слаже се с П. Срећковићем у томе да нема основе за даљи рад, и да би најбоље било : поново гласати о чл. 51.; то дозвољава и 11. члан пословника. Арх. Дучић напомиње , да је он на прошлом састанку предлагао, да се предлог г. Николића пошље г. министру просто као саветско мњење. Ово што се данас предлаже не може заменити чл. 51. Зато, да би се могло ићи даље, треба г. Николић да одустане од свог првашњег предлога. Потареседник ставља на гласање предлог г. Николића, и Савет са 7 противу 7 гласова (1 није гла сао) усваја га.

Узима се по ново у претрес Чл. 51. по министарском предлогу и одборској измени. П. СреКковиК предлаже, да учитеље бира општина. Потиреседник ставља овај члан па гласање, погато је о њему довољно говорено на прошлом састанку. Савет с 11 противу 1 гласа (двојица нису гласала) одлучи да се члан 51. не усвоји по министарском предлогу, а са 7 противу 5 гласова (четворица нису гласала) да се исти члан усвоји по одборској измени. Прелази се на Члан 52. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњава разлику између министарског предлога и одборске измене и напомиње, да је одређеније побројати заводе из којих се ђаци могу пуштлти на учитељски испит, но онако само »из осталих виших и средњих школа.« Исто тако добро је, да се из треће алинеје изостави оно, што одбор предлаже, Љ. Ковачевић налази , да би требало изоставити све осим прве алинеје, почем то не спада у закон већ у правила. П. СреКковић није за то, да женскиње полажу учитељски испит у учитељској школи. За то даје свој глас за министарски предлог. Арх. ДучиК налази, да се одборска измена, и ако је предложена у лепој намери, не може примити, јер је в. ж. школа до сада одговарала своме задатку, а нарочито женске учитељске школе за сада још нема. А. НиколиК препоручује одборске измене, јер су умесне и с разлогом предложене. Св. НиколајевиА мисли, да би требало основати нарочите женске школе учитељске или дозволити да женскиње може имати приступа у мушке учитељске школе. Но кад тога нема, ипак је боље, да ученице