Просветни гласник
6
Ђ. Тешић чуди се предговорнику што упоређује еамо проФесоре и учитеље и зашто се не обазре на друге струке у које долазе истерани ђаци, пропалице и т. д. па дотерају до високих чиновничких положаја. Има данас капетана среских и војних који су школу учили само код њега, а даље ништа. Зашто се дакле чиновнички положај не би дао и учитељима, који су се нарочито спремали за свој посао? Ако би се доцније показали као неваљали, нека се и с њима поступи као и с осталим чиновницима. Што се тиче улагања у фонд удовички, ту не треба гледати само на старе учитеље, који ће данас сутра свршити своју каријеру, већ на млађе који сад тек ступају. На после тку, нека им се остави на вољу у том погледу, па они који могу да плате, нека се користе правом које им улагање у фонд удовички даје. Арх. Нестор одговара предговорнику, да би он за осигурање учитељске деце поднео све жртве, али кад би сви учитељи од једном постали државни чиновници, требало би да се уложи особити велики капитал као основ, онако као што је у своје време, кад је тражен фонд за свештенике, речено, да се уложи основни капитал од најмање 100.000 дуката. То дакле није лако, нити је добро за учитеље. Др. Ј. Валента, упоређујући положај учитеља и чиновника, налази, да данас учитељ има само: укор, премештај и отпуст из службе. То истина има и код чиновника, али је то све некако теже и скопчано с извесним Формалностима. За то је за предлог. Св. Милосављевић изјављује, да је и он мњен а као и г. П. Срећковић, да учитељ не треба да буде чиновник. Не чини му се, да су чиновници осигурани тако, да би ту сигурност ваљало и учитељима пожелети. На против мисли, да самим овим законом, без тражења указа, можемо осигурати учитеље боље но чиновнике. И за проФесоре желео би да нису чиновници. Учитеља треба да бира општина и министар да пази само да не постане учитељ буди ко, но само онај који по закону може бити учитељ. Осим тога мннистар треба да контролише учитеља у његовом раду. Само тако подигао би се углед учитеља и школе, и општине би се листом отимале за боље учитеље. Наводи за пример Немачку, у време кад су постојале толике државице њене, како су универзитети цветали јер су имали своје слободе, па су се отимали за боље снаге наставничке. Љ. КовачевиК био 6и за оно што хоће г. Св. Милосављевић, кад би сви сељаци били образовани. Али се зна, да је један кмет, коме се учитељ лично замерио, у стању да дигне општину од пет села, а ни за шта, противу учитеља. И тако данас није осигуран положај ни једног бољег учитеља. Сељаци обично воле онога ко хоће да се с њима дружи по славама,
свадбама, у механи и т. д., но човека раденог који гледа само свој посао. Наводи за то примера из сопственог искуства. Преко се учитељи бирају од стране општина, али и тамо, где је свест већа, морају често да се за то препоручују нпр. певањем у цркви, дакле нечим што нема везе са школом. Треба дакле осигурати положај учитеља друкчије, а не остављати га ни на чију милост и немилост. Св. Милосављевићу изглода, по говору г. Љ. Ковачевића, као да наш народ воли само пијанице; то није истина, јер народ наш воли свакога који поштено и ваљано ради. У осталом зар је већа гарантија по учитеља, да о његовој судбини решава један човек но 20—30, којима је стало да у својој средини имају ваљана учитеља ? Кад Срби у Аустрији бирају сами своје учитеље, зашто не бисмо могли и ми тако имати у својој држави ? Они су у овом погледу заиста паметнијиод нас. Др. Панчић усваја предлог А. Николића, јер ће се њиме подићи положај и углед учитељима И сам је још раније мислио о томе, да се овом члану дода, да се учитељ после 10 година службе има поставити за указног званичника. Противно г. Дучићу мисли да је овом предлогу баш овде место. То се види већ и из самог предлога министровог, где се говори о томе, како се учитељи постављају. Арх. ДучиИ остаје при својој напомени, да овај предлог не улази у овај закон, јер је регулисан на другој основи, која се не може овде применити. После тога, Савет одлучи с 8 противу 6 гласова, да се не усвоји члан 51. ни по министарском предло гу ни по одборској измени. Председник ставља на гласање предлог г. А. Николића: иУчитељи се иостављају указом на иредлог министра иросвете и црквених иословал Са 7 противу ] гласова Савет усваја овај предлог. Како се овим предлогом мења основа даљим наређењима, која су у предлогу изложена, то Савет одлучи, да г. А. Николић за састанак који иде донесе даље што по овоме треба у закон о учитељима основних школа унети
САСТАНАК ХС1 28. Децембра 1881. год. Београд Билп су: потпреоедник Ј. Педић. Редовни чланови: П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор , др. Л. Докић , Св. Милосављевић, др. Ј. Валента, М. Миловув и др. В. Вакић. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Св. Вуловић, Љ. Еовачевић, Б. Тодоровић, Вл. Карић и А. Николић. Бривремени деловођа Стев. Д. Поповић. Помоћник деловође Влад. Карић. I Прочита се протокол 90. састанка. Савет усваја.