Просветни гласник

16

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

II Прслази се на даљи претрес » Предлога занона о основним школама.« Прочита се цео пети одељак о кНадзору«по мшшстарском и одборском предлогу. Известилац напомиње, да се ова два предлога пачелно разликују један од другог. По министарском предлогу има надзора од две руке, а по одборском само један. По министарском предлогу узимали би се за надзор у течају годипе наставници средњих школа. То је непрактично, парочито с обзиром на оне школе у којима они раде. /1руги је надзор на крају године ради давања оцене учитељима. Место та два надзора одбор предлаже један: сталан и стручан, па да се школе обилазе чешће, где је потребно и 3—4 чута преко године, и да се не седи само 2—3 сата, већ, према потреби и 2— 3 дана. По одборском предлогу надзорници би на сваком месту држали сами лекције у школи, давали упутства учитељима, препоручивали им књиге за њихово даље усавршавање и контролисали их у њиховом раду школском. Важно је дасе спомене, да би они држали и учитељске зборове, на којима би се претресала разна питања школска, за која би се теме на 2 — 3 мес. раније утврдиле. Одлуке које би се на тим зборовима доносиле, важиле би за све школе у том и том округу. Поред сталног надзора одбор предлаже и стручан надзор, који би вршилн они учитељи и проФесори који би положили проФесорски испит из групе педагошких наука. Ако се не би усвојио сталан надзор, онда не би било континуитета у настави, нити једнаког мерила за оцену разних прилика школских, већ би еваки радио на свој начин и сваки тумачио ово или оно са свога личног гледишта. У извештају одборском, који би требало по ново прочитати, наведено је више разлога, па међу осталима и то да овај надзор који одбор предлаже, не би стао државну касу скоро ништа више но садашњи надзор. П Сре&ковиК види из оба предлога, да се враћа оно старо ревизорство које се у практици показало као некорисно. Налази, да је такав надзор најгори на !зор, јер осим тога што ће се поставити надзорник, •греба му дати и канцеларију, практиканта итд. Мисао о оваквој ревизури донета је са стране, нит I по њој може бити правог и истинитог надзора. Од школског одбора, који је усвојен, не треба тражити бољег и пермаментнијег надзорника, јер чланови одбора могу свакад и у свако доба доћи у школу и надзиравати је. Место предложених надзора мисли да би се исти могао овако удесити: ваљало би узети срез за једирицу, па надзор над школама у једном срезу да врши

онај учитељ кога би изабрали сви срески учитељи, а по варошима онај кога би изабрале старешине школске. Тај би надзориик вршио пермаментни надзор. Изабрани нека остане 5 година као надзорник. У име дневнице да му се плаћа по 10 динара кад врши надзор. Контролу над надзорницима основних школа нека врши министар просвете како за добро нађе. Кад се усвоји ово двоје, може се министарски предлог узети у дискусију. Др. Л. ДокиК изјављује, да је и он противан и одборском и министарском предлогу, јер се њима враћа с.таро стање и иде на установљавање нових звања. Није за сталне надзорнике, јер би онда остављени били учитељи на милост и немилост појединих људи. Па прошлој Народној Скупштини решепо је, да у I евизију сваке године иду други људи. Ту је већа гарантија за оцену, за то ваља задржати садашњи закон о надзиравању основних школа, а министар ако хоће, може и преко године шиљати своје изасланкке на исти начин који је тамо прописан. Љ. Ковачевић такође се не слаже ни с министарским ни с одборским предлогом. У неколико слаже се с г. Срећковићем, т. ј. да најбољи учитељи врше надзор, али тако да сами ништа не предају у школи. Као што је познато, у нас има, узевши једно на друго, по 40 школа у сваком округу. Нека се на сваких 40 школа одреди за надзорника по један учитељ, који неће имати своје школе, а иначе да има сва права као и остали учитељи. Већу плату не треба му давати; доста му је моралне награде у томе што је изабрат за надзорника. Поред плате имаће, као што се по себи разуме, додатак на стан и огрев, као и остали учитељи, а у име дијурне да му се одреди 1200—1 ,Ј00 динара на годину. — На овај начин овај човек не би имао никаква друга посла, но да посећује школе, да види, како се где предаје у школи итд. Сав трошак на ове иадзорнике не би изнео више но на 25 обичних учитеља. Осим тога издатка долази још оно што би се издавало у име додатка. — Надзор, каки одбор замишља, није могуће остварити, јер ко може да надзирава по 120 школа? Ако се не би усвојило ово што он предлаже и што би даље у појединостима разложио, онда је он за то, да се министарски предлог узме за основу. Ј. Пецнћ налази, да је питање двојако, т. ј. или ће се усвојити сталан и стручан надзор или ће се задржати надзор на позајмицу, као што се данас врши. Ко признаје ма у чему вредност и важност стручног рада, тај мора то признати и овде. Рад који се врши по поруци и на позајмицу, штетан је како по онога за кога се врши тако и за државну касу. Он даје свој глас за одборски предлог, и ако ће доцније