Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

17

предлагати и у њему неке измене, и то зато што у стручном надзору налази најбоље јемство: 1. да ће се основна настава у нашој земљи најбрже поправитти; 2. да ће се васпитни део наше школске омладине, који је на жалост прилично занемарен, моћн исправити према потребама и културном развитку наше земље ; 3. да ће се наставни план и наставни програм тачно вршити; 4. да ће се још незрела умна снага школске деце поступно, али сигурно развијати, а неће се пре времена морити пренагљеним и недидактичним учењем ; 5. да ће се ученичко здравље, ово скупо благо њихових родитеља, умети сачувати; 6. да ће се рад учитеља и наставни напредак ученика само тако најправедније и најсигурније моћи да оцени; 7. да ће се, на послетку, пожелани ред у гаколама овим путем посигурно увести, и односи општина према школи и учитељима згодно у склад довести у напредном погледу. Ако ко држи да се сви ови успеси могу и друкчијим надзором постнћи, нека изнесе и разложи. НЈто се тиче броја надзорника и броја школа које ће им се одредити, као и друге неке стране, то је све споредно а није главно. Главно је да основна настава у истини буде настава народног образовања, а ту се не може ништа постићи без ваљаних наставника, без ваљане наставе и без ваљаних надзорника. А. Николић налази, да нема никакве користи од овакве установе надзора каква се овде брани. Надзором се констатује стање наставе какво је, па онда му је задатак, да поправља то стање иоуком, световањем и т. д. И он жели да надзор буде што бољи и луксузнији. Али према нашим приликама тога још дуго не може бити. Треба најпре усавршити учитељску школу и учитеље, па онда заводити овакав надзор какав одбор предлаже. И кад бн се усвојио одборски предлог, опет би било позајмице, јер би се за надзорнике морали постављати проФесори разних средњих школа, као и бољи учитељи основних шчола. Поред овога требало би доказати, да надзор какав је решен на иосљедној Скупштини није донео ничега доброг или корисног, па онда одбацити га. У осталом он не веРУЈ е У стручну иедагошку моћ, нити је за идолаторију њену. Усваја министарски предлог. Ст. Д- ПоиовиК одговара нрво г. Срећковићу, да нема ираво што држи, да установа сталпог падзора, ако некада није ваљала, мора увек така остати, но да у рукама других спремнијих људи може са свим друге

куд и камо повољније резултате показати. — Што предлаже г. Ковачевић, не војује против сталног надзора. Разлика је само у томе, што он хоће више надзорника но одбор, а с мањом платом. Но поред овог последњег, издатак ће ипак бити већи но што одбор предлаже. — Што г. др. Докић помиње, као да би учитељи били остављени на милост и немилост надзорника и да би се овакав надзор косио са скоро усвојеним законом на Скупштини, то не стоји, јер насиља и ћева не може бити код оволиких данашњих средстава јавности, а поред тога, ма какав надзор био, оцењивање рада учитељског вазда ће бити у руци надзорника, а не ваљда у руци општинских или школских одборника. Баш онда, кад би се људи постављали за сталне надзорнике, они би гледали да се што више приближе учитељима, својим друговима по раду, и трудили би се да с њима у друштву подижу основну наставу у интересу народне просвете, а не би их одбијали од себе, као данас захтевајући и оно што основна школа није у стању да постигне. Није бог зна каква гарантија ни у томе, што се по садашњем закону надзорници мењају сваке године, јер има примера, да су и до сада од разних изасланика неки учитељи подједнако оцењивани, па као слаби и отпуштани из службе, али само за време, јер су после кратког времена опет враћани у службу. По садашњем начину надзиравања школа дешавало се је, да су неки и са свим ваљани учитељи добијали слабе оцене, јер су неки изасланици тражили надечијем испиту и оно што је њима у школи у којој су се сиремали баш нарочито показивано да не треба више да се ради. — Што г. А. Николић помиње, да је прече побринути се за боље ваљане учитеље и да немамо одакле узети људе за надзорнике, но опет из средине данашњих раденика, то стоји; али то би имало места помињати само онда , кад бисмо ми осигурали те раденике, тако да они доиста остају на том послу. Међу тим познат је Факт, да су многи способнији млађи учитељи напустили ту службу, па се латили изучавања медицине или пробавивши неку годину на страни дошли до те спреме те су постали наставници средњих школа. То је доказ да учитељска служба, оваква каква је, ннје у стању да задржи све талентније и спремније младиће у учитељској струци, а међу тим кад би се створила могућност да такви људи могу доћи и до бољег положаја, за чим природно сваки жуди, онда би на сваки начин по народну просвету то била већа добит, но што се данас доживљује, да напуштају учитељску службу и гледају како ће постати лекари и др. Др. Валента налази да је одборски предлог са свим добар, само не ваља што је у прелазно наређење стављено, да се овакав надзор има завести те« 188 5. године. Пита: зашто се то не би могло одмах завести ? 3