Просветни гласник

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

19

тога дангубе много у својим пословима. Један човек не може да ради напоредо два посла: један мора да рамље, а међу тим потребује, да не рамље ни један ни други, но да оба напредују. Да доиста посао надзиравања основних гакола с њих рамље, иозната је ствар, јер многи или се журе да пре времена положе испит са својим ученицима, или се журе да се што раније врате с ревизије и пред ГЈетров дан држе испите из својих предмета. Кад испити у основној школи не би били у исто време кад и испити у средњим школама, и кад би наставници средњих школа могли и преко године да походе основне школе, опда, би се зар и могло допустити, да они буду у ствари падзорници основних школа. — Није доста само опипати било школе, него се тражи надзор и рад инструкције, који не може бити никад излишан, јер има доста учитеља, који хоће да раде али не знају шта ће и како ће. Велика и неоцењена добит била би само у томе, кад би имало кога који би само такве учитеље на прави пут упутио. Међу тим потребе основне школе расту све више, и ми за читавих 10 година нећемо имати спрем них учитеља. — Што се вели да би надзорници били као и остали чиновници ради иолитичких цељи, то не стоји , јер њихова је дужност , да буду учитељи учитеља и ђака , а не политичка оруђа. Злоупотреба има, но њих имаће и од сад у сваком сталежу. Због тих изузетака не треба начело губити из вида или га багателисати. Злоупотребе се лече тиме, што се уклањају личности које не ваљају, а постављају други људи, бољи и савеснији. Св. Николајевић држи и сам, да је надзор потребан, али за наше прилике није оно што одбор предлаже. Кад би могло бити , да надзорнике бира Просветни Савет, онда би пристао на одборски предлог, а иначе не. А. Николић допуњује свој првашњи говор у томе, да је пристао на министарски предлог једино ради падзора за оцену рада учитељева. Што се тиче сталног надзора, тај нам за то не треба, јер ми и без тога знамо, шта је и како је у основној наотави. Наше су прилике такве, да се сви знамо ; па кад знамо у чему смо оскудни, ту треба и да помажемо. Ово што одбор предлаже, долази и несувремено и непрактично. Непрактично је по томе што један надзорник не може стићи да прегледа за годину дана 1 20 основних школа, јер ако хоће да помогне као што треба, треба да поседи код сваке школе по 2 — 3 дана. Осим тога питање Је : коме ће учитељу надзорник са својим упутствима помоћи; да ли ономе што никако није спреман за свој посао? Томе неће, већ само ономе који је спреман, а неспремном не може помоћи за 2 — 3 дана. Ако хоћемо, да се учитељи усавршавају у свом раду, онда треба заводити \читељске зборове и практичне течаје;

то иде; а не надзорници који ће само јурити на коњу од школе до школе. Код толиких незгода и потреба, од којих земља пати, треба да се загштамо, да ли не би био луксуз заводити надзор као што одбор хоће, који није луксуз за сва времена, но само за данашње наше прилике. Што одбор предлаже, да се сталан надзор заведе 1885. године, то мучно да ће бити добро погођено време, јер ни до те године неће се наше прилике поправити, а за садашње баш никако није. Вл. КариК држи, да оцену рада учитељског могу вршити наставници средњих школа, јер нема разлике између рада учитељског и рада п »оФесорског, а оно друго не може се постићи ии по одборском предлогу, јер би требало да надзорник седи по недељу дана у школи неспремна учитеља, па опет је питање, да ли би га могао у чему упутити. Учитељи који су спремни усавршавају се сами; њима нарочита предавања нису иотребна, а за неспремне учитеље треба држати практична предавања, која ће им више помоћи. У осталом надзорници не би ваљда до века учили учитеље, него би и томе морало бити краја. Зато је боље постарати са да добијемо што више ваљаних учитаља, но да имамо сталне надзорнике. Љ КовачевиК напомиње да по његовом рачуиу излази на 40 школа по 3 дана, летњег и по толико зимњег надзора, свега 240 дана, које би надзорник провео на путу. То је доста и сувише. Међу тим по одборском долази на 100 (а да се не узме 120) школа по 3 дана ЗОЈ дана , и то да се само један пут у години свака школа походи. А где је време за испит, за Ферије и за пут надзорников ? Ако је много 3 дана за сваку школу, онда нека се узме по 2, па је опет много, јер излази 200 дана, не рачунајући ту путовање. Јасно је дакле да то не вал>а. Према томе бољи је министарски предлог, који ои усваја, ако се његов не прими, јер је тамо постарано да има школских старешина који ће пазити на рад својих другова. Не увиђа за што одбор предлаже сад оно, што се има установити после 4 године. Зар није боље оставити чисто земљиште, па кад чему дође време, онда да се и заводи ? Арх. Нестор слаже се с Г1. Срећковићем, да сви учитељи у једном срезу бирају себи надзорника. Без надзора не може бити, јер и ако је учитељ савестан и ради свој посао, опет је подложан разним утицајима који га одвајају од рада. Међу тим овакав надзор био би у једно време пријатељски и другарски надзор и кориспо би утицао и на школу и на учитеља. Што се тиче давања оцена , нека остане по данашњем начину. Ст. Д. Поиовић види према оволиким говорима да се неће усвојити одборски предлог и воли што ће тај предлог пропасти , јер кад се противници стал3 *