Просветни гласник
20
записник главног
просветног савета
ног и стручног надзора не даду разлозима убедити, онда треба оставити времену, да се увиди некорисност и неудесност садањег начина надзиравања основних школа. Што г. Ииколајевић помиње, да би надзорници били оруђа политичка, то допушта да може бити ако се ти људи сами дају на то употребљавати. Питање је само: да ли је садањи начин у том обзиру повољнији. Њему је познато да је скоро било, како један ревизор, држећи испите у основним школама, није никако дозвољавао, да се известан одељак из историје нашег народа на испиту пропитује, грдећи учитеље што еу то деци предавали. Што г. Дучић држи, да је садашњи закон о надзиравању основних школа нов, и да га с тога не треба мењати, то је погрешно, јер овај закон, и ако је нов, није у ствари нов, већ је оно исто што је дотле постојало од времена, од како су укинути стални надзорници. Сва је разлика само у томе, што се шиљу други људи и нешто мало на други начин, и ако у том ногледу није баш ни у самом Савету гарантија за најбољи избор. Кад је у Скупштини претресан овај закон, толики посланици дали су за њ свој глас, једино услед изјаве г. министра, да ће овај закон бити привремени и да ће се другим заменити. Сад пак изгледа као да се та иривременост хоће да претвори у сталност, јер се уноси и у сам закон о основним школама, који се не може тако лако мењати. — Што г. А Николић вели, да би стручни и стални надзорници помогли само спремним учитељима, то је претерано, и истина је овде, као и у другим приликама, у средини. И ако за рад најспремнијих учитеља не би био тако преко потребан надзор, и ако се не би могло очекивати, да би се као што треба поправили они, који су са свим неспремни и назадни, опет би овај инструктивни надзор био од неоцењиве добити по ону масу осредњих учитеља, којих управо пма и највише. — Главно је питање у томе: који је надзор бољи : да ли онај, који би био у рукама стручних надзорника, или опај који би вршили као надзорници наставници сррдњих школа. Наводи примера, како су неки наставници средњих школа давали одличне и врло добре оцене онде, где су педагози као надзорници једва тројку могли дати. Исто тако има н супротиих примера. И ако се може у осталом допустити, да рад учитеља основних школа могу, више и.ш мање тачно, оценити наставници средњих школа, не признаје, да они у погледу дидактично - методском могу накнадити све оно што би основна настава добила од људи, који би се нарочито бавили изучавањем природе задатка основне школе и применом педагошко-методских начела на њену наставу Призната је истина, да свој посао разуме као што треба само онај, који га што више проучава и који се њиме што више бави. У сваком послу признаје се да је стру-
чњак способнији за оцену но онај, који то посматра више или мање површно и онако узгред. Основну наставу могу унапредити, поред учитељских школа, само стручни надзорници , који треба да су и стални, како би се настава доиста упутила онако као што захтева сувремена педагошка наука. — У предлогу г. министра има нека накнада за сталан надзор, а то је оно, где се вели, да ће се и преко годипе вршити надзор с погледом »на поједине струке школског рада»; али та накнада није никаква и пре може донети штету основној школи, ако се за надзор над основном школпм буду у нотребљавали стручњаци научари, као : филолози, математичари, прнродњаци итд. — најпосле, што се тичо Финанцијске стране овог питања, одбор је у свом извештају изложио, да за стручан и сталан надзор не би требало за првих пет година вигне од 10000 динара издатка него што се троши данас и што би се још имало трошити, ако би се и преко годпне изашиљали наставници средњих школа, као што гласи предлог г. миписгра. Тај издатак не може бити сметња да се прими оно што је по себи и корисније и сувременије. Известилац, др. БакиК, одговарајући г. Срећковићу, вели, да отуда што су надзорници били неспособни, не следује да ће нови бити такви исти, јер ови ће полагати испит проФесорски и у погледу спреме биће, нема сумње, бољи и достојнији свога положаја. Што г. Срећковић напомиње, да ће се неке канцеларије I заводити, то не стоји, јер ће опи радити све и сами код својих кућа, као што је то уређено и у осталог света. Бирање надзорника излишно је, кад људи испитом засведоче своју спрему и способноет. — Не стоји ни оно што рече г. Докић, да ће учитељи бити остављени на мнлост и немилост сталним надзорницима јер се то пре м >же десити код ових што данас јуре, да што пре исгшт сврше, као што то не може бити ни за то, што ће и над сталним и стручним надзорницима битн веће и јаче контроле. 11о самом садашњем закону о надзиравању основних школа чине се пеправде, које ће се нарочито осетити после 4—5 година, кад буде време, да учитељи буду добијали повишице по новом закону. — Што је г. Николић говорио, ништа није управљено противу сталног и стручног надзора, почем је он доказивао једино то : да још није време оваквом надзору као што одбор предлаже. Да ли се доиста може озбиљно тврдити, да оваквом надзору није време сада када имамо око 900 учитеља и кад заводимо шесторазредне основне школе, за које ће пам требати око 1 500 учитеља ? Све земље имају овакав надзгр, па чак и Бугарска пожурила се да га заведе, а међу нама има људи који мисле да може бити без тога ! Садашњи надзор не треба рачунати ни у шта; њиме се чини само парада и штета; а како и неће бити, кад