Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

се за 2— 3 сата протрчи по једна школа и оцени толиковремени труд и рад учитељев. По садашњем закону скоро је сваки изасланик принуђен да се огреши или о закон или о своју савест, јер често долази до двоумице : да ли да да н. пр. тројку, па да помогне човеку који служи 20—30 година, или да му да двојку, па да га упропасти. И једно и друго није добро. Оно што је г. Николпћ говорио о способности наставника средњих школа и педагога по струци, држи, да није озбиљно, јер је познато да н. пр. ципелар није то исто што и опанчар, или ковач то исто што и бравар ; нити ће ко кад му треба нпр. бравар тражити ковача, да му нешто оцени или поправи, и ако иначе су оба заната доста близу и доста слична. Што је г. Николајевић говорио о неким привржепицима неких политичких партија, и то отпада по себи, јер ко год похита, те у одређеном року положи добар испит, он ће постати надзорник, без обзира на његове политичке боје. У осталом у данашње време кад и учитељи воде политику, зар се може забрањивати оваким људима да имају своје политичко убеђење ? Само је ту једини услов тај, да њихова политика не шкоди школи. Најпосле н у \ 76. закона о чиновницима има гарантије за свакога онога, који би водио политику на штету школе и њених интереса. — : Г. Карићу прмећује , да у првом свом говору није казао, да ћс падзорник у свакој школи седети по 2—3 дана, него да ће сваку школу обићи бар један пут у години, а у некој, према иотреби, поседети 2 — 3 дана. Код способнијих учптеља «е би седео ни један дан, а код слабијих, нарочито у местима где их има више, поседео би и два и три дана. — Што неки мисле, да је оцена коју дају наставници средњих школа меродавнија, на то одговара, да му је познато како има учитеља, који чим сазнаду: који им проФесор долази у ревизију, одмах похитају да спреме децу нарочито добро из онога предмета који предаје тај проФесор у својој школи. На тај начин многи су добили врло до бре оцене. Г. Ковачевићу одговара, да одбор не тражи две оцене; управо неће никаве оцене, јер иде на то, да се укине давање бележака, и да се према петици и тројци различно и повишица даје. Одбор хоће да се надзориик сам собом увери, и то не један пут него више пута, да ли учитељ врши своЈУ дужност или не. Ако врши, да онда сваке пете године добије своју повишицу ; а ако не врши онда долазе казне које су у закону прописане, и то редом: опомена, укор, губитак плате за неко време, па и отпуст из службе. — Најпосле не треба сметати с ума, да нам је потребан сталан и стручан надзор над основним школама нарочито с обзиром на данашњу спрему наших учитеља. Ми данас имамо 900 учитеља Од тог броја једна је шестина стручно спремна за свој

позив ; две су шестине добре и ту су махом они којп су се трудом и ирактиком извежбали и постали способни наставници. Од друге половине, т. ј. од 450 учитеља могло би се најмање 3 50 поправити и задржати у службн. Ради тога ваљало бп нарочито држати учитељске зборове, које би руководили и упућивали као што треба једино стручни и стални надзорници. Кад се узме, да морамојош за 20 — 30 година трпети у служби недовољно спремне учитеље, онда је по себи јасно, да их морамо поправљати и бринути се о њиховом научиом и прштпчиом усавршавању, а не да их остављамо себи самима, па како им буде. — Ко год не усваја одборски предлог, треба да каже кога мисли, који би могао вршити ову дужност сталног и стручног надзора, без кога нема папретка ни школи ни учитељима. После овога, Савет с 10 противу 4 гласа одлучи, да се за основу дебате о »надзоруч- узме министарски предлог.

САСТАНАК Л(IV 4 Јануара 1882. у Београду. Били су: нредседник др. Ј. Панчић и потиреседник Ј. Пецић. Редовни чланови: П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор, Св. Милосављевић, др. Ј. Валеита. М. Миловук и др. В. Вакић. Ваиредни чланови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Љ. Ковачевић, Св. Вуловић, Б. Тодоровић, Вл. Карић, А. Николић и Ђ. Тешић. Привремени деловођа: Стев. Д. Поиовнћ. Помоћиик деловође: Влад. Карић. I Прочита се протокол 93. састанка. Савет усваја. II Прелази се на даљи претрес г.Предлог а закона о основним школама« На реду је Члан 7 3. П Срећковић предлаже, да се изоставе речи » ради аоуке ,« јер поука се може вршити на начин као II,то је сад рађепо по Петрову дану, нити поуку може вршити онај који се изашиље да прегледа школе. Др. БакиК слаже се с г. Срећковићем, почем то нема ко вршити. Директори и проФесори средњих школа који су толико исто спремни, не могу давати поуке, пити имају кад. Ако би се баш хтело да то чине, опда то могу чинити само они који су педагози. Св. Николајевић држи да треба усвојити иешто као допуну сталног надзора, кад тај није усвојен ио одборском предлогу. Налази да треба ради поуке иза-