Просветни гласник
22
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
шиљати људе и иреко године, јер није слаба само једна школа, већ читаве груие школа у појединим крајгвима. Само за то треба употребљавати људе стручно спремљене, педагоге, а не професоре средњих школа. Према томе не сметају ништа речи » ради иоукеч и могу остати. П. СреКковиК примећује да ревизори једва имају времена да сврше испит у школи, а камо ли да уче учитеље. А. Николић држи, да ће и школски управитељи моћи поучавати своје другове, као што ће то моћи чинити и друга лица, докле не дође времо да се заведе сталан надзор. Св. ВуловиК не увиђа могућпост извршења; за то предлаже, да се изоставе речи » ради аоукел Др. БакиИ пита: хоће ли се поука вршити преко учитељских зборова или иначе. Свакако нужно је да се изоставе бар речи » ради реда ,« јер је то тешко контролисати. После тога, Савет одлучи с 11 противу 5 гласова, да се уевоји члан 73. Прелази се на Члан 74. Св. Николајевић налази из поменутих разлога, што надзор над основним школама није трајан, да би добро било, да се брига о основним школама коицетрише у једној личности, која би се старала за све потребе основних школа, проучавајући све боље и дубље оно што основној школи треба. Преко те личности ишла би и сва преписка око школских послова. Само плата која се предлаже велика је и због ње тешко је усвојити овај члан. П. СрећковиК примећује да сви чиновници у министарству и немају другог посла но да воде бригу о школама. Место овог члана предлаже : » Контролу над надзором основних школа врши министарство просвете иреко својих чиновника или других иодобних лица, кад год министар то за добро нађел А. НиколиК, држи кад се нашло да нам стални надзорници не требају, да не треба ни овај главни надзорник, јер корист коју би школе од њега имале нвје тако преко потребна. У осталом ово не долази у закон о основним школама , већ у уређење министарства просвете. Арх. Нестор напомиње, да у нас има много чега за поправљање. Какве су нам нпр. зграде школске ? Поред тога повећали смо основну школу од три на шест разреда. Док се то оствари, биће доста рада и размишљања. Такав посао треба неко да отправља; али то не може радити сваки, већ само стручно лице. Главни надзорник, који се овде предлаже, био би такав човек који би прикуиљао све што треба за уна-
пређење школа. Таквом лицу ваља на сваки начин дати и положај бољи од секретарског. Ј. ПециЛ мисли да они који су усвојили овај одељак по министарском предлогу у начелу, морају и ово усвојити, јер је ово главно и без овога све друго нема своје праве вредности. Управо изгледала би цела радња недоследна, ако се ово не би усвојило. Што се вели да овом члану није овде место, то није тако, јер без нарочитог законског овлашћења министар не може стварати никакав положај чшшвнички. Буџетом се не стварају нова звања. А да се чини нарочити предлог о овоме, то не иде, јерје много теже. Зашто да овоме нема овде места, кад је овде говор о лицу које би имало да управља целом основном школом? Да је овако лице потребно, то је јасно по томе, што се данас у том погледу јако крпари, јер нема никога који би се тим послом искључиво бавио, него то свакад врши онај кога кад одреди за то министар. И у самом Савету, при оцени овог или оног питања, ове или оне личности, осећа се празнина што нема таквог нарочитог лица, које би, као нека жива књига, давало обавештења о свима потребама и личностима школским. На овај начин могао би се поделити посао и овај би човек примио по доста рада који би отправљао тачно и савесно. Љ. Ковачевић напомиње, да је у министарству просвете правило, да су чиновници педагози, као што је то случај с данашњим секретарима , који се употребљавају и на друге послове, нпр. на предавања учитељска, као што су летос држана. Овде би се могло додати само то, да се један од секретара сматра као реФеренат за основне школе. С тог положаја лакше би их било н мењати, но с положаја који је раван начелничком. Арх. Дучић напомиње да је још у општем претресу о овом одељку исказао своје мњење противно одборском предлогу, изнесавши побуде за то. Усвајајући министарски предлог за основу, учинио је то под условом, да изостану чл. 74. и 75. То и сад има да каже^ с тим да члан који долази нема никакве свезе с чланом 74. и 75., који и по томе дакле могу изостати. Др. БакиК наводи , да у страним земљама има оваких главних надзорника ; али тамо има и нижих средњих — надзорника и њихов је број велики. Ми то нпсмо усвојили. Кад то нисмо учинили, онда нам не треба ни овај главни надзорник. Да је овом лицу стављено у дужност оно што је одбор предлагао, он би дао свој глас за то, али овако не, јер то би била глава без тела, или, као што један рече, ђенерал без ОФицира. Св. ВуловиК налази, да кад се одбије један цес систем, да се мора одбити и оно што чини један делић тога система. Кад је одбијеЕ! одборски предлог, онда се мора и ово одбити, јер главни надзорник не