Просветни гласник

28

О ВАЖНОСТИ МАТЕМАТИКЕ

јииа се његов вазда жедни дух напаја и вечног „бројем. мером и тежином" утврђеног реда, који у васелени влада, и у коме тако силно и тако јасно одсијава божанствена мисао; састоји се на.јзад у смерној нади, да ће истине, до којих је оч дошао, или којима се оа бави , имати ма кад какве корисне примене, да ће т. ј, оне доп;шнети ма и најмање ма и у најпознијим вековима к бољитку људскога рода. Али, господо, налази се по каткад људи, који не само овако не мисле, већ на против као с неке висине гледају на математичне, и у опште егзактне науке. Но то се, господо, даје оправдати колико тиме, што се они у тим наукама никако не разумевају, толико и оном познатом слабошћу нашом, услед које смо често склони, да само онај рад уздижемо, у звезде кујемо и обожавамо, којим се ми сами бавимо. Ја се наравно не могу овде упугатати у ређање и обарање свега онога, што они математичним наукама прабацују; али опет зато мислим, да ми се ваља зауставити на неким прекорима, које они чине математиди а и свима егзактним наукама, и који на први поглед могли би изгледати као умесни. Хоћу да кажем, како они математиди и егзактним наукама пребацују, да од научара, који се њима баве, граде нека чудновата, особена бића, која мисле и способна су само мислити о мртвим и бездушним стварима и сухоиарним обрасцима, а нити имају разумевања нити пак сриа и осећаја за узвишоне идеале, благородне тежње и племените борбе, које испуњавају и покрећу живот народа и човечанства. Хоћу да кажем, како они математици пребацују, да она затупљује и убија ону племениту моћ нагаега духа, коју они зову Фантазијом, уображењем; да нас најзад она чини са свим неспособним налазити духовне насладе нри читању каквог песничког створа или при гледању какве красне слике, или при слушању какве заносне симФОније. Гоеподо! Математичарима поред њихових озбиљш.х послова оетаје истина мало времена, те да би се иодобно осталима могли јавити као активни борци у борбама сувремепог друштва, и на тај начин показати, да умеју мислити и у другим правцима, да имају срца и осећања за узвишене иде-

але и т. д., али им опет зато остаје доста времена, да могу те борбе, које долазе или од супротности у погледима на друштвене ствари и питања, или и то врло чесго и од сасвим неоправданих амбиција појединаца, да могу велим све те борбе, сва та колебања пратити са пажњом и разумевањем, са интересом и осећањем, које је јаче и искреније, јер је безинтересније, него ли код многих, који га само речима умеју боље и силније исказати него они. Па кад би се, господо, баш и десило, да по који научар, озлојеђен призорима свакидање људске борбе, где се врло чесго лаж продаје под Фирмом истипе, неправда протурује под именом правде и т. д., кад би се, велим, бага и десило, да по који научар озлојеђен таквим призорима окрене леђа томе лажном свету, иа затражи утехе, затражи накнаде у посматрању бесконачног света и његових вечитих закона, зар ћемо му моћи доиста с правом замерити ? 0 не. Он остаје истина изван борбе, али плодови његовог засебног и скромног рада за целину нису изгубљени. Што се '[иче оне моћи нагаега духа, коју зовемо Фантазијом или уображењем, она се, ако се не варам, јавља двојако. Она је или понављајућа, и она у том случају изно^и пред нагау свесг слике идеја и представа , које су нас некад покретале, мање или више верно, у мање или вигае измењеном реду; или је пак стварајућа, и она тада идеје, које су нас незнано некад облетале, саставља и комбинује по једном замишљеном пратипу или идеалу у нову хармониску целину. У оба случаја математика, која моћ комбиновања и памћења вигае но ма која наука изоптрава, која осећање истинске симетрије и хармоније буди и развија у великој мери, може само благотворно утицати. Уосталом историја минулих векова могла би нам примерима посведочити, да поред математичне логичности и смигаљености може врло лепо опстати и творачка моћ Фантазије. Што се најзад тиче оног последњег прекора, математичари одговарају својим панегиристима уживајући у читању или посматрању њихових умотвора, и тиме им дају лепа примера, како ваља погатовати радове и раднике на ма ком пољу људскога знања. Они остављају свима и свакоме