Просветни гласник

О ВАЖНОСТИ МАТЕМАТИКЕ

31

уке. И доиста ми видимо већ у почетку новијега доба славне научаре: Коперника , Кенлера , Галилеја и Њутна, где стојећи на сталној и ноузданој основи опита и проматрања а потпомогнути математиком, изналазе праве и истинске законе у Астрономији, Механици и Физици. Пољак Коперник обара Птоломејеву сиотему, која је толико сготина година суверено владала и по којој су око наше земље као средишта васелене оптицале остале нланете, а место ње поставља евоју систему, која је нашу земљу од средишта целе васелене свела на једну мајушну тачкицу у бесконачној васелени, тачкицу, која се око себе а осим тога са осгалим планетама и око сунца обрће. Кеплер са својим величанственим законима доказује несумњивост мисли Коперникове. Олавни Галилеји, са сво.јим основним законима Механике и јаено схваћеним и примењеним појмом силе, јавља се као сјајни творац Механике. Најзад Н>утн у свом бесмртном делу: „математични принципи природне ФилосоФије," довршује својим божанственим законом опште гравитације величанствену зграду, на којој су већ пре њега радили Коперник, Кеплер и Галилеји. Поеле овако сјајних резултата постигнумх егзактном методом, која полази од ироматрања и опита а на математику се наслања, охрабрено и боље упућено човечанетво бацило се , са неодољивом вољом и непоколебљивом надом на успех, на поље трудних иопитивања. И оно се, господо, у својој нади није преварило. Проналасци за проналасцима, који су једно за другим текли непојамном брзином, и који су за ово неколико последњих векова свет и друштво из основа преобразили како у материјалном тако и у моралном погледу, били су заслужена награда неуморном човечанству. Ти проналасци нужно су изазивали потребу непреетаног развијања и усавршавања математичких теорија, и у том узајмном подетицању математичних и природних наука лежи један од главних узрока њиховог беспримерно наглог развитка. Но поред научара, који су се проучавањем природе бавили, морали су се временом јавити и научари, којима је главнија задаћа била разрађивање и усавршавање математичних теорија и метода, којима су се они први служили као готовим ору-

ђем. При обрађивању математичних метода математичари се нису могли обзирати на то, да ли ће ова или она теорија, ова или она метода, имати или не, ма какве непосредне или носредне, скорије или нозније примене. Такви обзири могли би бити само од штете правилном и неугиљеном развоју науке. Да су етари Грци са тог чисго утилитарног гледишта погледали на науке, бог зна да ли би ее тако лако решили, да израде потпуиу теорију коничних пресека, која је теорија тек после близу 2000 год. нашла у бесмртним радовима Кеплера и Њутна својих најсјајнијих примена. Но и ако свака математична истина не налази увек и одмах своје примене, опет зато може се слободно рећи, да готово сваким даном поље математичких примена бива све веће. Нема сад, господо, те природне науке, осим чисто описних, кас што су Воологија, Ботаника, Геологија и т. д., и код којих се сва метода своди на класиФИкацију, где ее математика не би јављала као најснажније и најпоузданије средство извођења нових и објашњавања или контролисања већ сазнатих истина. Астрономија, Механика и Физика поетале су или из дана у дан поетају све плоднијим пољем математичних нримена и њине теорије у еадање доба сматрају се као у правом смислу научне само утолико, у колико су математичне. Па од недавно математика ночиње и у Хемији и Физијологији поетајати све потребнијим оруђем иснитивања, чему се, господо, у осталом није ни чудити, кад се само узме на ум, да ее у тим као и у оеталим егзактним наукама оеећа иста потреба тачноети и прецизности, коју потребу може само математика најпотпуније задовољити. Па не само у тим наукама, него и у наукама, које задиру више у друштвени живот, математично знање постаје сваким даном све нужније. — Узмимо за пример статистику. Задаћа једаог статисгичара не може очевидно бити само то, да прикупља нодатке што би сваки иоле интелигентан човек могао радити, него, и то је баш главно, да на основу прикупљених података изводи или изналази законе друштвених појава. Али да би се закони тих појава, којих се Функциона веза тако тешко сазнаје, могли барем приближно наћи , ваља, господо, знати