Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

«

43

и наштампа потребна за основне школе књижевност, како за ученике тако и за учитеље основне школе. Чл. 4. У основној школи моћи ће се употребљавати само оне књиге, које су прописаним путем од министра просвете одобрене. Чл. 5. Основне школе деле се по наставној снази која у њима ради: а. на школе, у којима је више разреда с једним учитељем ; б. на школе у којима сваки разред има свога учитеља. Ј V и VI разреду основне школе мора бити бар по један учитељ. Наредбе о подели разреда на одељења и о распореду послова и радне снаге у основним школама, прописује министар просвете и црквених послова према месним приликама. Чл. 6. Школска година у осеовној школи почиње 16. Августа а свршава се крајем Јуна, и дели се на два течаја: зимњи, који траје од 16. Августа до краја Јануара, и летњи који траје од 1. Фебруара до краја Јуна. Месец Јул и прва половина Августа одређују се за главни школски одмор. Осим тога предавања се у оеновној школи, поред недељних и празничних дана, неће држати сваког четвртка после подне, о Божићу од 23. Декембра до 1. Јануара, о Ускрсу од великог четвртка до светлог петка (а у светли ће се петак свагда предавања настављати), о светој Тројици три дана, и о виноградској берби (кад у ком месту буде) седам дана. Чл. 7. Основне школе су или јавне, у којима државна власт наставнике поставља, и о управи се њиховој брине, или приватне, које су установљене од приватних или правних лица, те имчју своју управу. Приватне основне школе могу се подизати само с одобрењем министра просвете и црквених послова, и њихова сведочанства примаће се као и сведочанства јавних основних школа, ако им је право на изднвање јавних сведочанстава од министра нросвете и црквених послова нарочито призпато. Овако пак сведочапство приватпе школе мора бити месном државном влашћу нотврђено, То пак право издавања јавних школских сведочапстава, која ће се у свима школама признавати, моћи

ће мпнистар просвете и црквених послова приватној основној школи признати: ако јој је наставни план или једнак с наставним планом основних школа, или такав да се може одобрити; ако им наставници имају исту спрему, која је прописана овим закопом за редовне учитеље, и ако се добро владају; и ако је школа уређена по хигијенским правилима. Ови исти услови важе и за оне приватне школе, које немају право издавања јавџих сведочанстава. Ближа правила о овоме прописује министар просвете и црквених послова. Чл. 8. Над свима приватним школама министар просвете има право надзора, и моћи ће их у гвако доба затворити, ако нађе да се не држе свога програма и ирописаних законом услова и правила. Чл. 9. Све што се у овом закону говори, вреди како за мушке тако и за женске школе. II Шкодска општина и њене дужноети Чл. 10. Круг школске општине чини варош, варошица, село или села и засеоци, који једну или више школа заједнички издржавају. Школска општина може, по томе, бити мања илм већа од политичке општине и она свагда носи име по имену школе, у којој се њена деца уче. Чл. 11. Нова школска општина постаје свагда кад се где нова школа оснује. Нова се школа може основати, ако школска општина може у својој школн имати увек најмање 40 ученика, и ако је може свима потребама намиривати и издржавати. Дајући одобрење за иодизање нове школе, министар ће определити одмах како круг нове школске општпне, тако и круг оне, или оних школских оиштина, из којих се нова школска општина издвојила и засебном школском општином постала. Чл. 12. Школску општину представља и о вршењу се њених дужности стара школски одбор , у који улазм кмет онога села у коме је школа, школски управитељ дотичнога места, или учитељ (ако је један) и по једап домаћин из сваког села, које је ушло у састав школ6 *