Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ске општпне, ако је тих села више, а по два, ако је село једно или варош или варошица. На случај да се који од изабраних чланова не би избора примио, решаваће се по одредбама општинског закона у сличним случајима. Чл. 13. Ако је школска општина раширена, могу преставници школске општине (побројени у чл. 1и.) ио потреби и нахођењу број одборника сами одредити, али он не сме никад бити мањи, него што је у овом закону за најмању школску општину одређено. Чл. 14. Чланове овог одбора бира на две године одбор политичке општине, у којој је школа, свагда по свршетку школске године. Где би се пак десило, да је школска општина састављена из делова различитих политичких општина, онда ће одбори тих оиштина бирати чланове школског одбора по сразмери којом су у шкслској општини заступљене. Чланови одбора могу бити увек на ново у школски одбор изабрани. О избору или променама у одбору извештаваће се увек министарство просвете, знања ради. Чл. 15. Председник ]е школског одбора онај кога чланови изберу, пословођа је свагда учитељ. У седницама се може решавати кад има барем половина и један внше, а решава се обнчном већином гласова. Чланови који на иозив председников не би дошли, а не би се могли оправдати, казне се са 3 динара на корист школске касе. Ту казну изриче сам школски одбор. Чл. 16. Све одлуке школског одбора извршује кмет онога села у ком је школа. Ко се не би покорно његовом налогу. казни ће се за сваки случај непослушности новчаном казном од 2—20 динара, у корист школске касе. Те ће случајеве извиђати најближа државна власт, она ће изрицати и извршивати казне без икакве дал.е апелате, а оног кмета, који наредбе школ ског одбора или одлуке овог змкона не би извпгнио државна ће власт казнити са 30 — 200 динара. Чл. 17. Састанке школског одбора сазива по потреби посла нредседник, али је нредседпик осим тога дужан сазвати састанак свагда кад '1о двојица чланова школ-

ског одбора затраже. Но на сваки начин одбор ће држати бар један редован састанак сваког месеца. Чл. !8. Прописка школског одбора са властима земаљским сматра се као службена и не плаћа поштарину ни таксене марке. Чл. 19. Школска општина је дужна: 1. Да подиже, оправља и обдржава зграду за школу, стан за учитеља и школског послужитеља онако, како је то прописано правилима о грађењу школа; 2. По селима да даје учитељу дан орања на уживање, а школи најмање онолико земље, колико је одређепо правилама о грађењу школа; 3. Да даје учитељу стан и огрев, а ако нема -у~>. школској згради или иначе у својој кући стан по пропису, да даје учитељу накнаду у новцу; 4. Да набавља намештај школски и наставна средства, која прописује министар просвете и црквених послова ; 5. Да се стара за огрев потребан школи (или учитељима, где им се у природи даје), тако да за целу зиму потребна количина дрва буде на свом месту пре половине октобра сваке године ; 6. Да набавља књиге и писаћи материјал за сиротну децу; 7. Да плаћа потребан број школских послужитеља. Осим овога. у дужност школске општине спада и све друго што се тиче обдржавања школе ма у ком погледу, а не би овде изреком било поменуто. Чл. 20. Количину накнаде која се даје учитељима и учитељкама место стана и огрева, одређиваће школски одбор. Накнада мора бити толика, да сваки учител) и свака учитељка могу набавити стан и огрев какав се даје по пропису кад се у природи даје. Чл. 21. За тачно намиривање потреба школских свака ће школска општина имати своју шнолску насу, у коју ће улазити: а. оно што на потребе школске изднје политичка општина, као издатке по своме буџету или као позајмицу; б. оно што школп прииадне од новчаних казни ; в. оно што школи припадне од доброволлшх ирилога, од доходака имања или од чега год, чим би школа као својом својином могла располагати. Касом овом располаже школски одбор по овоме закону п по мипнстарским наредбама, које се за вр-