Просветни гласник

106

Ч Е Ш К И

М У 8 Е Ј

Као природњак. и родољуб он се заузимао за природне науке и Археологију, а историјске науке сувише је пренебреганао. Вбирке зоолошке, ботаничке, минералошке и археолошке раеле су у велико. Сам Штернберг је то увидео и у последњој његовој беседи (1834. год.) у одбору држаној, он је нагласио ту једностраносг и стављао је себи у задатак : да се од сад и у правду историјских наука чешки музеј развија, али његова неочекивана смрт осујети остварење тих лепих мисли. Заслуга припада Палацком, што је положио основ сиетематичкој радњи на томе до сада необрађенои, а ипак за чешки народ тако важном пољу, што је израдио цео програм рада, и што је готово евојом енергијом цео тај програм сретно и остварио. 20. Октобра 1841. год., дакле неколико месеци само после његовог избора, он је већ поднео цее нацрт свога рада. У уводу се спомиње задатак чешког музеја и наводи, како се до сад (1841. год.) једнострано развитак те установе руководио. Чешки музеј — вели он — треба да буде веран научни образац целе отаџбине т. ј. треба да нам представља целу Чегаку у њеном историјском значају као верно огледало, у ком се огледа културно-иеторијеки развитак целокупног народног живота, како у прошлости тако и у садашњости, по свом развићу у природи својој, у својим обичајима, у занатима, уметности, земљорадњи и литератури. Значај чешког музеја треба да лежи у свему том што је народно. Али погото Чегака у свима својим природним одношајима као и по самој историји својој, уметности и литератури није изолована и не може се ни разумети, ако се многе појаве не оцене у свези са осталим догакјима, и ако се не упореде са суседним па и општим сличним појавама, то сљедује отуд : да се чешки музеј не може ограничити ни у једном правду само на чисто домаће ствари, но да мора тежити, да поред збирака домаћих предмета састави и збирке страних предмета од опгатег значаја. Домаће ствари остају главни предмет и основа, центар, тежиште рада. Друга оснивачка мисао та је : да је задатак чешког музеја научан и историјски а не нрактичан. Тако исто стоји и то начело, да није цељ

чешком музеју радити само за чисту науку као таку, но задатак му је купити научни материјал и приправљати га за научна испитивања. По томе предлаже Палацки. да би по својој задаћи могао музеј постати једном средиште научног рада, и да би изнео што вернију слику народа, треба да се установе, уреде и умноже ове збирке : 1. Збирка мапа чешке земље од најстаријих времена до данас, и то како генералних, тако и специјалних, најподробнијих ; па и збирку, топогра®ских карата. 2. Збирка геолошка, особито с погледом на рударство, које је у Чегакој пре огкрића Америке било тако напредно и развијено. 3. Збирка минерала и нетреФаката, који се у Чешкој налазе. 4. Збирка биљака (Чешки хербар). 5. Збирка зоолошка свију домаћих животиња. 6. Збирке које се односе на археологију. а) ГеограФСку: амо спадају планови и цртежи свију етарих насина, гробља, могила, градова, са свима тамо припадајућим стварима, као : оружје> намештај, алати ; чегаки музеј мора тежити, да добије тачне пла.нове и слике дотичних градова, развалина, у опгате остатке свију граћевина. Ако се предмети тамо нађени приложе у натури, онда треба и веран опис: како, где, кад, од кога су нађени. б) Археологија уметничка. Амо иду сви остаци уметности свију векова, као : старе грађевине, штатуе дрворези, сноменици, слике сваке врете, цртежи, сви у оригиналу или у добрим верним копијама, овамо спадају и оетаци уметности : музике и певања. в) Археологија историјска и општа : потпуна збирка свију чешких монета, медаља, грбова, печата, било појединих лица или Фамилија, општина, корпорација. Слике свију знаменитих личноети; слике чегаке ношње у разном добу, збирка оружја, бојевог материјала сваке врсте, црквених утвари и накита, као и драгоцености сребрних и златних, како су се у које време у народу употребљавале. Наметптај кућевни, алати и производи домаће радиноети. Модели свију нроналазака од Чеха учињених или нарочито у Чегакој употребљених.