Просветни гласник

ЧЕШКИ МУЗЕЈ

105

2. Збирка (оригинали или коиије) свију иеторијских успомена (гробниде, натниси, статује и др.) 3. Збирка домаћих грбова, печата и монета у оригиналу или у верној копији. 4 Збирка мапа и планова. 5. Збирка природних предмета, са особитим погледом на чешку земљу, тако да у општој збирци домаћи природни предмети буду одликовани народним чешким именима. 6. Збирка књига са нарочитом пажњом на „бохемика а 7. Збирка свију земаљских производа — сировине или рукотвора — да буде што потпунија. — Све ове збирке не смеју се накад, ни под којим именом отуђити, продати ; оне представљају народно имање за вечита времена. 13. Децембра 1822. год. састао с.е први збор да избере одбор, и ту је за председника изабран гро® Штернберг ијош 5 чланова високог племства и 5 научњака и то : Добровеки, про®. Милауер, Штајнман и Геретнер; и та се сразмера скоро до 1848. године задржала. Одбор је настојавањем гро®а Штернберга за време од 10 година умножио имање у новцу на 100.000 ®ор. а збирке су с дана на дан раеле. Архијереј Хлумчански иоклонио је: 117 рукопиеа, 81 првотисак и 188 ретке књиге чешке; међу првима беху драгоцена писма Жишкина са цртежима. Добровски је 2280 чешких књига —• целу евоју имаовину — оетавио чешком музеју. Природне збирке су највише расле и највише се множиле, јер је цар Фердинанд 1836. год, наредио: да ее еви дупликати бечке царске збирке предаду чешком музеју. Због тако великог материјала морала су се одмах постављати лица за сваку збирку: да их уређују и у доброме етању обдржавају. За библиотекара постављен је Ханка, за чувара зоолошких и ботаничких збирака Пресл, геолошких и минералошких збирака Циие. На скоро се указа потреба да се збирке зоолошке оделе од ботаничких и Корда би наименован за куетоса првих збирака. Научни рад беше одмах од почегка доста знатан. Први плод озбиљних штудија: топограФСка карта Прага и околине угледа 1820. год. свет,

дакле тек што је друштво било конетитуисано. За тим, гато је врло значајно, издата је књига од Пухмајера : Граматша руског језика, по назорима славног Добровског састављена. Пресл је проучио хербаре природњака и ботавичара Хенкена који је све своје збирке чешком музеју завештао и издао опис бразилијанских биљака под именом : КеНфвае Наепкепае (®лора филипинских оетрва и јужне Америке). 1827. год. реши одбор , да се периодичан месечни лист редовно издаје на немачком и чешком језику. Редакција часописа би предата Палацком, који је те године (1829) изабран за члана одбора и коме црипада највећа заслуга, што је чешки музеј, давно жељену уетанову, у живот привео. Али поред свег напрезања немачки лиет већ кроз 4 године морадоше обуставити, јер је број претплагника бивао све мањи, а чешки часопис је све већма растао и напредовао, ма да су оба листа стајала на једнакоме ступњу по садржају и научно.ј вредности. Најважније дело одбора пада у 1830. год., јер се тада одбор решио , да оснује из своје средине Матиду чегаку, којој би био главни задатак старати ее о нанретку и радити на развитку чегаког народног језика и његове литературе. У засебном чланку биће опширно говор о тој, за чегаки народ, тако важној установи, а сад је нагаа намера : да у најужем оквиру разложимо даљи развитак чегаког музеја и његов данашњи велики значај за народно образовање. После смрти првог председника гро®а Штернберга наступи вишегодишњи прекид. Меето његово остаде до 1841. год. упражњено, док одбору није законом одређени рок од 6 година истекао. Тада буде изабран за председника гроФ Ностиц, а у исто доба и 3 нова члана у одбор изабраше се. Међу овим на ново је био Палацки, гро® Франц Тун и каваљер Најберг. Еао што се може прво доба до 1841. год. назвати период Штернбергов, тако се може друго доба, до 1870. год., назвати период Палацков. Ма да је био гро® Штернберг високо образован човек, који је са Хумболтом и Океном, еа Гетеом и другим научњацима немачким и Францеским стајао у ненрекидној свези, ипак је његов рад био једностран.