Просветни гласник

104

ЧЕШКИ МУЗЕЈ

рење неке иародне цељи. Ту миеао прихвати властелин грОФ Келебрсберг , иа је уме^ тадагањег намеениЕа грооа Еоловрата тако задобити за свој предлог, да је овај цареки чиновник — нечувено за тадање доба ! — издао сам позав па све родољубе, да прилажу у стварииа и новцу за остварење чегаког музеја — а делом одма сал показа своје родољубље, поклонивши своју велику збирку минерала. Поред њега и гро® Штернберг приложк тада све своје богате збирке биљака, минерала и животиња. Гро® Хартман приложи одмах и своју тада чувену збирку минерала, и остала влаетела одрече се својих потраживања из горе поменуте номоћи и преаесе их у суми од 60000 Фор. — на музеј. Чптаве библиотеке и збирке одма су завегатане и прениеане народном иузеју. Сам намесник гро® Коловрат нареди, да се његова библиотека, која је драгоцена због рукониса и многих старих чегаких књига, преда народном музеју. Али и тадагањи прагаки архијереј Хлумчански претходио је примером целом свегатенству даровавши: више хиљада драгоцених рукописа и инкупабула, ретких старих чегаких књига, тој новој уетанови народној. Разуме се, да је остало свегатенетво радо еледовало тако сјајном примеру свога поглавара, и тако су се свуд купили богати ирилози за нладу народну установу. Јунгмана, младог чегаког списатеља, усхитио је лични пријем намесников, који му је у неколико речи исказао ове мисли: „Народ чешки јога живи, ми смо његови синови.* Тако је Јунгаан у име чешких литерата написао један ватрени позив у ком му је и тадагања цензура дозволила, да може следеће речи крупним словима гатампати : „Нек нам свима буде света та народна установа, њено оснивање нека се прослави као народни празник, сваки родољуб нек похита да принесе своју — ма и скромну — жртву на олтар отачаства. Народни музеј нек буде у напредак нага наследник, сваки нека се сећа народног храма у своме завештају. — Интелигенцијо, литерати чегаки, ти цвете народа, вама је тешко, да књиге на народном језику издајете, једно због великог трогака, а друго због несигурног промета. Ево вам чегаког музеја, који ће вагае радове за достојну цену откупљивати и у

народу сам растуривати. Будите ви само Музеју на руци; предајте њему плодове вагаег рада." Покрај тако свестраног заузимања, и то од највиших земаљеких великагаа, није чудо, што је већ за годину дана, на представку намесника, која је 9, Децембра цару Францу I поднесена, постигнуто : да се чешки Жузеј као правна личноет са свима правииа призна, да сме поклоне и завегатаје примати, добра куповати и сама собом управљати. 11. Марта 1820. год. следовало је одобрење и царска наредба, да све земаљеке власти имају дужноет својски потиомагати прилозима и купљењем прилога народни чешки Музеј. Већ је толико прилога било екупљено или обећано, да се мораде одмах помислити на куповину неке веће куће, која. је онда и за 25.000 Фор. на Храчину купљена. Штатут дат музеју у царској дипломи наређује, да се та установа зове : Другатво народнога музеја у чегакој краљевини. Цељ је тог друштва : купити уметничке производе, природне предмете, стародревноети, уређивати збирке, стављати их на опште уживање, како би се наука, уметност и радиност унанредила. Друштво ее еастоји из чланова оснивача и редовних чланова. Члан оснивач постаје сваки, који што приложи, а редован, који најмање 200 Фор. у новцу на једаред или ствари у тој вредности музеју поклони, или се док је жив обвеже да ће годишње најмање по 20 Фор. улагати. Целу администрацију води одбор од 6 чланова, председника, потпредседника, благајника и секретара, свега дакле 10 лица. Само редовни чланови, који стално у Прагу жике могу бити изабрани у одбор. — Секретару треба одредити пристојну плату, према послу. Одбор се бира на 6 година и сви чланови морају да умеју добло (!!) чешки писати и говорити. Сваке године месеца Фебруара мора се састати главни збор да прими извештаје, да прегледа стање касе, да прегледа рачуне, да бира према потреби одбор и почасне чланове, као и предлоге појединих чланова поднесене у интересу напретка музеја. Од збирака се имају ове подићи: 1. Вбирка домаћих писмених остатака, који се на историју чешку односе.