Просветни гласник

Ч Е Ш К и

родног живота. Доба француских енциклопедиста, слободнији литерарни живот у Француској нису могли остати без уплива на родољубе и литерате чешке. Године 1769. основаноје краљевско чешко друштво за иотпомагање и развијање наука; патриотско друпттво за пољску привреду ; 1796. год. академија живописаца; 1803. год. политехника: 1810. год. друштво за потпомагање и развијање музике, које је подигло одмах знамепиту школу; консерваторијум чешки. Али патриотска осећања, мисао да се народни језик, народна литература оживи, тежња за народнои самосталношћу били су на тешкој муци, јер сви родољуби уви1)аху да немају нигде правог стожера, стварног ослонца, где би своје снаге усредсредити могли. Још на измаку прошлог гтолећа јапљају нам се први напори, да се оснује и састави друштво за потпомагање чешке литературе. Сам је Цар Јосиф својим толеранцпатентом био подигао темтки притисак римскецркве, који је најтеже баш чешки народ тиштао. Тадашњи историјогра® Пелцел поче радити на остварен.у те које су међу српским и чешким првацима постојале и тако бар неки камичак за грађу наше словенске литерарне узајамности допринети. Наша српска интелигенција није довољно обавештена, не зна за напоре борбе, покушаје и резултате толикогодишњег труда, толиких жртава поднесених ради једне цељи: да се народни језик сачува, очисти, развије и у свима сталежима народа шири, да се новочешка литература подигне и на онај ступањ узвиси, на коме стоји данас литература других словенских народа. Не имајући никаква стожера, око којега би се могли и споља груписати, а при том од памтивека са стране државних власти као »сумњива лица« гледани: чешки литерати морали су себи такав стожер тек створити, и оии су то учинили, подигавшн Чешки музеј, чешку Матицу. Те су устан ве основни почетак озбиљног но и мучног рада, а данас се целој народној просвети спрема сја.јан кров г.Чешки универзитет.« Ви ћете ми дозволити да укратко разложим развитак чешког музеја и чешке матице, јер је то и укратко анеторија чешке литературе нашег доба. Можда ће се и у нас одомаћити мисао: да и нама не би така установа била на одмег. Примите израз искреног поштовања вашег су1'адника. Др. Ј. Валента."

М у 3 Е Ј 103

аисли, али чим је притисак римске цркве ноиустио, јавља се гвоздена рука германизма и апсолутизма који је развићу сваког народног живота одеудно био противан. Царске су власти свуд зазирале од хуситизма, а касније од револуцијонарног духа. II тако је државна власт узела Пелцлов чиото литерарни клуб под свој „благи надзор," те од свију тих напора, сем неколико елегијм, немамо никаквих другог видљивог знака. Тако је прогало и друго друштво чешких несника, коме је одмах подметнут револицијоаарни смер. У то доба велика хапсбуршка монархија притешњена Наполеоном 1 сама је била нринуђена да анелује на родољубље и на патриотска осећања за народну самосталност, и тако је по крајњој нужди еам апсолутизам био натеран да буди успавано народно осећање. И сам један члан царске породице, архивојвода Јован, основао је 1811. год. у Грацу Јованеум (штајерски музеј). Тим су теже чешке иатриоте осећале оекудицу оваке установе, каквајевећ ог.да у Угарској, у Вечу па чак и у Грацу поетојала. Таке оу иисли и покретале нрве великодостојнике, и сам тадашњи гувернатор чешки, гро® Коловрат, нађе ее побуђен залолити свога друга и личног пријатеља грОФа Штернберга, да походи Јованеум, да проучи ту установу, и да му подне г ;е пројекат о нодизању сличне установе. Година 1816. била је врло неплодна и гладна; Чешка је у прошлим годинама за време Наполеонових ратова била необично великим реквизицијаиа изнурена, и услед непрекидног рекрутовања радна је снага здраво онала, тако да у многима селима владаше крајња оскудица. Да се тој општој невољи доскочи, и да се стање до краја изнуреног народа побољша, била је сама влада иринуђена апеловати на опште учегаће и милосрђе и молити, да се саетави велики одбор, који би материјална средства купио, да се колико толико јадно стање сеоеког народа ублажи. Тако је за кратко време од ималаца великих добара и велике властеле скупљена знатна сума од ^ милијуна Форината. Следећа 1817. година била ,је веома родна и обилата у свима производима, тако да је већи део раздате хране враћен, а властела се договори, да остатак и не тражи, но да је вољ| на сав остатак оставити и поклонити на оства-