Просветни гласник

102

ЗА1ШСНИК ГЈАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

IV Корист и штета. V Сродне животиње и поређење. 1'аспоред за опис биљке : I Општи опис : а) име, б) величина. II. ГГосебни опис : а) корен, б) стабло, в) лишће г цвет и цваст (делови цвета), д) плод и семе. III Шивот бил>ке : д) место, б) хранење, в) плођење п развијање (клијање, листање, цветањс и сазревање), г) непријател.и те бпл>ке. IV Корист и штета V Сродне бил.ке и поређење. Распоред за опис миперала био би овакав : I Име. II Знаци : боја, сјајпост, провидност, облик ; прелом, тврдоћа, тежина; под прстима мирис п укус; нромењивање у води, огњу и на ваздуху. (.'астојци минерала. III Нахођење и добијање. IV Употреба. V Сродни минерали. На трећем месту долази да речем какав је језик у овој књизи. По површном прегледу рекло би се, језик је добар, али кад се боље разгледа, налазе се многе погрешке, које не би требало да су у школској књизи. Тако на пример погрешке у мењању и творењу речи: зуба има тројаки, сво тело, од овчија лоја, волу месо (чси), глина воле много воде, од пловки, неколико женки, нојеви лежу јаја, сољом се чува месо, камена со код нас највише се доноси из Аустрије и Влашке, ми не би погрешили, миригпите ; правлење, делење, киселење, дванајест. Претварање слова : разчерупавање , счепа, песчар, сгусњава, узталасмо, снешена јаја, сладко. Иредлог С скоро свуда поред шестог падежа, где му

нема места : шта радите с кожом, са њима (зубима) ломи, лобања пуна с мозгом, кости покривене са једном меком материјом, са плућима дишсмо, гледа са очима, три са две ноге (лој), кује се (гвожђе) са много великим чекићем. Неодвајање речице — прилога не : невидите, некреће, невиди, неможе, несмеду, неумиру и т. д. Писање по западном говору : живити, видићете, одлетити и т. д. Неудесне речи без којих би се могло бити : част (део), стомак (желудац), хранеће месо (месо што храни). трулећи мирис (мирис што постаје у труљењу), крвоточне жилице (крвне жилице). С овим завршујем преглед овог дела, а остаје ми још да кажем своје мњење о њему, може ли поднети као школска књига, било за ђаке или за учитеља. Већ по излагању погрешака види се, да ово дело не може стећи право на школске књиге , док се не би тако прерадило, да одговара свима захтевима. ?0. Јануара 1882. год. У Београду. јзОРИСтЛДВ јз. Јо^оровит:, ИРОФЕСОР УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ.« С овим реФератом слаже се и други одређени реФеренат г. др. Ј. Панчин и Савет усвајајући мишљење својих реФерената одлучио је : Да се дело »Јестаственица за основну школу,« не може употребити за основну школу и да га не треба откупљивати. РеФеренат г. Тодоровић да се за свој труд награди са 50 динара. Пошто је дневни ред био исцрпљен, председник је закључио састанак.

ЧЕШКИ МУЗЕГ)

Еад је иосле несрећне битке на Белој Гори 1616. — на Косову чешке круновиае — сав народни живот — тако рећи — ишчезао, чептки се је• !П1С сам ° У кругу породичном беше одржао, а у ј ) Овај чланак добили смо с овпи спроводним нисмом: ; , ј I осиодинс Урвдниче ј Ви сге имали доброту обратити се на мене и позг.ати ме да вам стављам редовна извешћа о стању чросвете у Чешкој и за »Просветни Гласник« удеша1.лм. Ову за мене ласкаву понуду примам радо, јер је

ошптинском и јавиом животу био је немштином, а у нижим и вишим школама и у цркви латинеким мртвим језиком замењен. Требало је више од читавих 100 година, док се угледао први знак настарање за просвету у Чешкој једна од најсјанијих појава данашњег народног живота, а материјалне су жртве веома велике и њих приносе поједина лица, општине, срезови и целч чешка круновина напоредо с појединим корпорацијама. Биће ми арава утеха, штоћу моћи показати нашој читалачкај публици раније свезе