Просветни гласник

за1јисник гллвног 1јросветног савета

101

видеће се, како се ваздушни мехурићи пењу уз воду ка дну '1'лаше, које је горе окренуто. Или ваздушни мехурићи виде се, и у чаши с водом кад стоји иа столу у соби. На 130. с. »Ваздух се састоји из мт.гих Ј асова. Најглавнији су: кисеоник, азот, воденик и угљеник. Кисеоника у ваздуху има највише пос1е угљеника и воденика , а азота најмање. Сви они заједно са још миогим другим гасовима састављају класу гасова.« Ово је са евим погрешно , јер „> гљеник пије гас нити се може претворити у гас као ни у течност. Воденика има у ваздуху само код пеких вулкапа, а то се не узима као састојак ваздуха ; азота или гушика има у ваздуху највише а не најмање. Састојци ваздуха овако се исказују: Ваздух се састоји из азота (гушика) и кисеоника , но још има мало угљене киселине, и како кад нскад више, а некад мање има и водене паре. А на послетку има н врло мпло неких других гасова, што ностају у труљењу разних ствари. I ушика има највише, јер чини 4 . од целог ваздуха, а х / 5 има кисеоника. С овим завршујем преглед погрешака, које су главније, и прелазим на оцену с педагошког гледишта. И сам писац признаје , да није распоред удесан, јер вели у спроводном писму: »Код многих животиња опис проширити и узети други ред при опису.« Распоред при огшсу животиња најглавнија је ствар, нарочито кад се лише за децу, међу тим у овој књижици нема никаквог распореда, и свака .је животиња тако рећи описана по другом плану. У опис животиња уплетена је корист или штега , п прелазило се с једне ствари на другу 613 свезе и поступности. Тако ј;од воде почиње се одмах с теоријским делом, умовањем о честицама, дакле ово не може ни ући у опсег основне наставе, а још мање да дође у почетку пре онпх осооина код воде, које се могу посматрањем научити. Код пеких животиња Ј-овори се о унутрашњпм деловима, а нема спољашњих видљивих знакова, који су за овај ступањ наставе пречи од оних. На један пут спомињу се мушки и женски цветови без претходног обавештења, што не би ни било потребно исказивати у овој Форми. Глину пореди с минерали.ма о којима није говорено. Н сам опсег у опису појединих животшБа по важности несразмеран ,је, тако опис краве заузима лист и 8 редова, а опис жабс захвата 2 листа и 14 редова, дакле два пута колико опис говечета. Код гуштера пушта се у објашњење за што су водоземци хладни, што се деци не може објаснити, нити је пак онде потпуно изведено као што треба. А даље набраја унутрашње органе код гуштера, које су вели »учени људи нашли.« Код медведа сто.ји : »У зимњем спавању много омршави, јер се храни својом магпћу. Како« ? Оваким једним питањем, па још без пуне реченице не објаш-

њава се тешко физиолошко иитање о мрЈлављењу медведа. Међу тим овака неупутна питања долазе чешће у овој књижици као: Трупу?, врату?, ти, ти?, блље! и т д. У кратко да кажем , цео начин писања није методички изведен, као што је то врло лепо учињено у књизи : »Домаће животиње« од Мите Нешковића, учитеља у Сомбору, издање књижаре Мил. Каракашевића 1880., илиукњизн: »Упутство к предмвању познавања природе у народној школи, књиго I од Симеуна Коњевића, учитеља; накладом књижаре браће Јовановића, у ГЈанчеву, 1880." Паписати јестаственпцу за основпу наставу веома је тешко. А да се ово олакша , требало ои напред одредити план п програм наставе. У плапу наставном морала би се јестаственица поделити на три течаја, и то у први течај дошле би поједине животшље, биљке и минерали. У друЈ'и течај дошли би и други важнији представници родова, који би се поредили са оним јединкама, које су се училе у првом течају, па би се ови родови увелн у Фамилије, редове и класе. На трећем ступњу дошла би нотпуна класификација животиња , биљака и минерала. На овај начин целокупна настава у јестастве;:ици усредсредила би се и довела у једну целину. На прилику у првом течају узеле би се јединке: говече , овца и јелен. У другом течају : ксза, камила, дивокоза, и жирава, с понављањем о говечету, овци и јелену. Ове животиње поређале би се овако : говедо и биво чине један род говечета ; овца јс засебан род (код нас једна врста); јелен и срна чине род јелена; коза и дивокоза чине род козе. Ове родове спајамо у Фамилије, и то родове : говеда, овце и козе у Фамилију шуаљорогих; род јелена чини и Фаммлију јелен а; камила с ламом долази у Фамилију камила ; једна врста жираве, чини засебан род и Фамилију жираве. Све ове Фамилије чине ред иреживара или двокоаитара , а с осталим редовима састављају класу сисара. Налик на ово мораће се израдити потпуп програм за предавање јестаственице, и онда се можо и књига по том писати. За сад пак најудесније би било написати јестаственнцу за наше школе у Форми читанке изложивши поједине важније врсте с кратком класификацнјом на крају. При опису поједине животиње могао би се узети на прпмер овакав распоред. I Општи опис : а) име, 6) боја и покривач тела, в) величина. II Посебни опис : а) глава, б) труп, в) удови, г) унутрашњи састав (кости, прибор за хранење). [II Живот животиње : а) место становања или живљења, б) храна, в) плођење, г) кретање, д) чула, ђ) ј разне особитости, е) непријатељи те животиње.