Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

жем, и ако се у њој нађе зрнце бисера, извади се, а ако се не нађе , онда се у н>у метне зрнце песка и опет се у воду баци.« Ово је са свим погрешно. Не отварају се шкољке ножем , јер би то било дангубно , већ се оставе на суву, да угину и почну трулити , па се онда лако траже зрнца бисерна. По што се ножем отвори и тако расече, не може шкољка живети, већ угине. Да би у шкољкама постао бисер, утурују се међу љуштуре зрнца песка и шкољке се бацају у воду. На 92. с. код шкољке бисерне стоји : »дивљаци их (љуштуре) и као новце употребљу.ју.« У Венгалској и Инћији употребљују се као новац љуске од неких врста пужића, што се и код нас виђају по некад као накит. На 114. с. »Најглавнија је особина глине што воле много воде.« Најглавнија је особина код глине што упија много воде. На 118. с. »Камени угаљ има већу цену од других метала.« Камени угаљ има већу важност по људство него драго камење. На 119. с. „Срећно је оно место где има много каменог угља. Тамо има и богатства и силе.« Ни срећу ни богатство неког народа не чини камени угаљ. Ове су реченице погрешне. На 121. с. код гвожђа: »У радионици има велика рупа. пећ, у коју се наспе гвоздена руда.« Није добро, јер пећ није рупа, а руда се не сипа у пећ сама, већ заједно с угљеном. Растопљено гвожђе пада све ниже и прикупља се у једном нарочитом месту, а дометци : угљен, креч и глина остају горе.« Угљен не остаје, да плива по растопљеном гвожђу, већ изгори, те чини да се гвожђе из руде одвоји и да се после топи. Креч, песак и глина стопе се у стакласту материју, која као лакша плива по тежем гвожђу и чува га да не по'рђа (не изгори). Ова се материја скида с растопљеног гвожђаи кад се стврдне, буде згура или шљака. »Да би од ливеног гвожђа постало ковно гвожђе, треба опет да прође кроз јаку ватру и да се кује са много великим чекићима; тада се одели од ливеног гвожђа тако рећи сав угљен и остаје ковно гвожђе. Од њега лију полуге, које се разносе свуда на продају.« Ливено гвожђе треба да прође кроз јаку ватру, у коју се меховима душе ваздух, и у којој се гвожђе растопи, а при том изгори угљен, што је био у ливе ном гвожђу. За тим се великим чекићима раскива у °не полуге што се продају у трговини. На 122. с. »Челик се врло тешко гради. Гвожђе се на иово растопи и помеша се са угл.еном."

Челик сс не гради баш тако тешко, нити се овако градп. Има вигне начина за грађење челика. Ево у кратко дв I. начина, како се прави челик. У растопљено ливено гвожђе душе се меховима ваздух, да изгори угљен, али не сав, као кад се гради какво копно гвожђе, већ да остане још 0,6 до 1,9% угље на. Кад се овај челик претопи зове се ливени челик. Челик у четвртастим шипкама гради се од ковног гвожђа, кад му се дода угљен. Шипке од ковног гвожђа наслажу се у велике земљане сандуке наизменце с прашком, у ком има угљена, то јепт долази ред шипака и ред прашка. Сандук се добро заклопи и заптије, на се метпе у пећ, која се ложи каменим угљем. У пећи стоје ови сандуци шест дана у црвеном усијању, у том се ковно гвожђе споји с угљеном и ностане челик. На 12 3. ст. »Злато може да се претвори не само у течно, но и у пару, па и у ваздушасто стање.« Овде би требало да стоји: у пару или ваздушасто стање, јер осим паре нема још другог каког стања, које би се звало ваздушасто. Та је иста погрешка и код воде, где треба казати : вода може бпти лед (тврда вода), течна и паровита. На 125. с. »Физичари су се уверили опитима , да се свако тело на топлотп шири или топи.« Ширити се и топити није све једно , за то се не може рећи : „шири или топи,« нити се иначе ово може овако казати, јер на топлоти се истина сва тела шире, али се сва не топе. На 128. с. у огледу у коме се пунн ваздухом и испражњује бешика (мехур) стоји : г.у бешици нема ни мало ваздуха." Ово је погрешно, као што је и цео оглед неупутан. На овај начин (»кад из какве бешике испустимо ваздух«) не може се ваздух из мехура истерати. Онај оглед могао би се овако извршити : мехур ваља везати на цев, па сисати ваздух, и мехур ће се скупити, јер се у њему ваздух разредио. па спољашњи ваздух јаче притискује на мехур него унутрашњи. А кад се у мехур упирује ваздух, тад се шири и напиње, јер је удувани ваздух гушћи и јаче притискује изнутра него онај ваздух с поља. На 129. с. »Ви сте може бити гледали, кад вода ври, да јој на површини излазе и пуцају мали мехурићи. То је ваздух,« Кад вода ври, не излази ваздух, већ мехурићи водене паре, а ва:.дух што је био у води, изашао је пре, чим се вода загрејала , а још није била прокључала. Да има ваздуха у води, могло би се удесно овако ноказати. Треба напунити Флашу водом , поклогшти је хартицом и притиснути малом дашчицом па држећи прстима изврнути је у чашу с водом. Кад се остави да стоји овако Флаша у чаши, а још боље близу пећи,