Просветни гласник

13*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

»Слепи мишеви спадају у онај ред животиња које зими спавају.« Нема таког реда животиња, већ има животиња из разних редова што зими спавају. На 42. с. код слепог миша : »млади бораве у једној кеси (рупи) коју женка има на грудима.« Слепи мишеви немају кеса на грудима , то имају само торбари. Код слепог миша млади се приљубе за сисе и тако их мати носи у лету на грудима. На 45. с. код морског пса »из сланине цеде још маст и неко пиће (тран).« Из сланине топи со житка маст (тран) коју Гренланци пију, мећу у жишке, а троши се много и у израђивању коже. На 46. с. код кита »пераја којима плива бивају велика до 3 стопе и служе му као руке.« Пераја не могу служити као руке, већ су за пливање као и рибља пераја. На 50. с. код кокоши »Тако ћете приметити да и у крилима има три дела: горња част састоји се из једне кости, средња из две, а доња из неколико костију као наша шака.« Пред овим стоји : »нога као и наша има три дела: бутњачу, колено и сгонало. Стопало такође има неколико кошчица.« У мишици је једна кост а у лакту су две као и код човека. Но у шаци има мање костију, јер у корену и длану има кокош по две кошчице и по два прста и то један прст с два члана а други с једним чланом. У нози кокошијој има бутњача , голењача с лишњачом, а у стопалу је једна дуга кост — аисак на коме стоје четири прста, На 60. с. код тица грабљивица: »У летењу помаже им поред крила још и ваздух, којим напуне неке празне кости, кад хоће да се вину увис; а истисну ваздух, кад хоће да се на земљу сиусте.« У лећењу помаже им и то, што су кости шупље и напуњене ваздухом. Осим тога имају у грудној и трбушној дупљи ваздушне кесе, које стоје у свези с плућима и гркљаном и које могу тице по вољи напунити ваздухом кад хоће да се вину у вис, а испразнити, кад хоће да се спусте на земљу. У шупље кости долази ваздух такођер из плућа. На 72. с. код змије смука: »Он њим (језиком) само пипа, но не може да осети кус ране, јер га сваки пут крије на нарочито место, кад храна пролази кроз грло,« Напред је већ речено, да језик у змије служи само пипању, а овде би се могло још ово додати : Змијин језик има у дну као неку канију и кад храну гута (кад храна улази у једњак) са свим га увлачи у ону канију. На 7о. с. код пуноглавца: »Мпоге животиње имају реп". За овим долазе као примери : коњ, псето, мајмун, па онда наставља : »Но све ове животиње имају сем

САВЕТА 9 9

репа још и друге оргапе за кретање, а на малој жабици, реи је за све, и за руку и за ногу и за пливно перо.« Изгледа као да наведеним животињама реп служи за кретање тела, што пема смисла. А последња излишна реченица могла би се заменити оваком : ГТуноглавци немају ногу, они нливају само помоћу репа. На /8. с. код рибе шарана „храни се: црвима, воденим инсектима, блатом, земљом а особито воли крављу и овчију балегу « Храни се црвима, воденим инсектпма и биљним материјама, које гута заједно с муљем и блатом. Гута још стрвину а и балегу. Иа 80. стр. код шарана: »Пера су дакле врло вештачки удешена весла којима риба плива.« Пера су дакле врло удесна весла, којима риба плива, На 81. с. »Риба може овај мехур по вољи ваздухом пунити и опет испразнити. Кад га напуни диже се горе, а кад га испразни, лако се спушта доле.« ! Ј иба може овај мехур стезати и шнрити. Кад га рашири диже се горе, а кад га стегне, лако се спушта доле. Мехур је код риба обично са свим затворен, и по томс не може се пунити ни испражњавати. На 82. с. »Из рибе вади се мехур за туткало и многа маст, од коже прави се обућа , а од кесегиних краљушти лажан бисер.« По овом не зна се од које рибе, и може се мислити да се од сваке рибе ваде ове ствари. А оно рибља маст за лек вади се из јетре од треске и других сродних риба. Иначе рибља маст узима се за мазање коже. Рибље туткало прави се од мехура јесетриног, моруниног и сомовог. Лажан бисер скида се с неке наше беле рибе, брзака. Управо скидају се краљушти, којима се изнутра обложе стаклене куглице , које се после сјаје као бисер Од једне врсте младице морске узима се кожа за хаљине, а кожа од ајкуле израђује се и као рибл,и шагрин узима се за грађење обуће. На 88. с. код рака: »Иза желудца налазе се кугласти кречни каменчићи«. У кожи предњег дела од желудца или краће у рачијем желудцу сталожавају се кречни каменчићи, налик на половину грашка. На 89. с. »Пијавица рађа живе младе, но она се множи (пати) и делењем прстенова т. ј. од сваког прстена одкинутог постане нова пијавица.« Пијавица се плоди из јаја. Кад хоће да снесе јаја, тражи на обали удесно место у мекој земљи. Ту исчусти из уста течност, која се стврдне и буде округласта и сунђераста (чаурак). У овај чаурак снесе јаја, одакле измиле мале пијавице. На 91. с. о вађењу бисера: »Пошто се нахвата мпого шкољапа, ондл се оне отварају широким но-