Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

Све су кости међу собом састављене, и тако чине косгур. Кости су различно састављеее, тако на глави су чврсто спојене налик на шав . или су приљубљене ; зуби су углављени у шупљине од вилида; кости у ртељачи спојене су рскавицама, а у удовима су састављене на зглавак или зглоб. Код мишића стоји : »и могу да се скупљају и растежу и ово олакшава удовима да се крећу.« Удови се без мишића не би могли ни кретати, јер све кретање врше само мишићи. Живци побуђују мишиће на кретање, то јест да се скрате и онруже, грче и пружају, а кости су подлога за крегање. На 13. с. чНо ако се што год поквари мали мозак, онда човек не може ни да иде ни да осећа.« Овде би се могло боље рећи : ако се мозак поквари, човек умире. 0 крви вели : »водна, црвена, топла крв.« Крв није водна, већ је крв сок у телу. На 14. с. »Стомак свари прогутану храну, и из њега дође храна у црева, која се находе у доњој половини трупа (трбуха) где је ситне цевчице (жилице) од части усисавзју; а од чести избацују на поље као непотребну телу поган. Крв, коју ове жилице усисавају« и т. д. У желудцу се свари један део хране, и буде као густа каша која пређе у црева. У цревима се свари и други део хране, и буде житка каша као млеко. Ситне цевчице у цревима усисавају ову житку кашу, која се скупља све у дебље цеви, и дође у срце. Што цевчице не могу посисати, то прође кроз ова и избаци се на поље. На 1 5. с. »Срце пак ширењем и скупљањем растерује крв по целом телу, које се од крви храни.' Кад се срце шири, крв улази у њ из тела и плућа, и кад се стеже, крв одлази у плућа и у цело тело. Од крви расте тело и обнавља се све, што је истрошено или покварено. »Храну варимо стомаком.« Храна се вари у желудцу. На 17. с. код мајмуна : »Но удови су им мало друкче направљени.« По удови су у мајмуна друкчији него код човека. Па 19. с. »Ми не би погрешили, ако би казали, да коњ има четири прста.« Цела је реченица залишна, или свега могло би се рећи : копита коњска јест велики прст обложен великим ноктом. Па 23. с. »Крв се употребљава у раФинирању шећера. Како ? Жуч за бојење и медецину.« (< овим непотпуним питањем како ? оставља се необјашњена уп тгреба животпњске крви у пречишћавању

шећера. А тако и ове именице без глагола ништа не казују, будући се ствар не објашњава Крв се меће у растопљен шећер, да се сталоже смесе, што су у њему. Жуч се узима за чишћење мрља из хаљина, пречишћен жуч узима се за премазивање цртежа, да се не помрљају, даље за грађење туша од чађи и за растрл.ање финих боја. у моловању; јер тада боје пријањају за хартију и брзо се суше. На 24. с »Од дуге и мекане вуне израђују се и најтање и најфиније материје.« Није тако, јер је свила тања и Финија од вуне. На 2 5. с. код овце стоји : »Реп је у неких мали, а у неких је тако велики и тежак, да су овчари принуђени , да праве колица, на која привежу реп , да овци не тежи много.« Ово тешко да ће бити истина, јер кад овце трче на прилику кад се поплаше, као што то често бива, шта би онда било с колицама? Оно има и оваца с дебелим и тешким репом, али није реп тежак на врху већ у корену има мпого лоја тако да је реп тежак по 50 фуната или 25 килограма. Па 31. с. »Очи у мачке изгледају као да су у средини издубљене.« Зеница у мачијем оку дугуљуста је као расцеп, а може се рашириги да буде округла. Мачка „може нокте да скупи и опет да увуче нрема потреби.« Да скупи и увуче то је једно исто. Хотело се рећи мачка може да увуче нокте, те да јој се ход не чује и да се нокти не кваре ; а може да их извуче, кад јој треба, да што ноктима шчепа или огребе. »Мачка може да скочи високо.« Мачка може далеко скочити а и с велике висине. 11а 38. с. »Веверица нрави гњездо по дрвећу, и много га чува од ветра, снега и зиме.« Веверица прави гњездо по дрвећу у дупљама, да би било склонито од ветра, кише и снега. На 41. с. код слепог миша „од удова су предњи много дужи од стражњих, због овога слепи мишеви долазе у ред рукокрилаца.. Под кожицом која саставља четири уда, налази се на задњим ногама пет прстију са оштрим ноктима , а на предњим ногама по четири дуга прста. На предњим ногама нокти су оштри и криви, као кукице.« Крила стоје с обе стране трупа, и спајају се с удовима тако, да се на предњим ногама простиру и између дугачких прстију осим великог прста. Крилна кожица не шири се између кратких прстију на стражњим ногама. На овим ирстима имају оштре и криве нокте као кукице. Због тога што на предњим ногама имају врло дуге прсте (налик на руке) и између њих кожицу за лећење, зову се слепи мишеви друкчије рукокрилци .