Просветни гласник

записник главног

просветног савета

Истина је, да се у основној настави не може глсдати на научну прецизпост, али ипак се нс сме грсшити против науке, и деци давати погрешпи појмови. У овој књизи има погрешака, и кад је већ на оцени, морају се исправити тим пре, што .је ово дело прилично распрострто по школама. Ради лакшег прегледа почећу с почетка. На стр. 1. стоји: »Ви сте децо људи , и ако сте мали, јер имате тело и душу, као и други људи. Сад да видимо шта има на човеку. Па шта има човек то и ви и.мате. Погледајте ваше тело !« На први мах изгледа, као да је нешто казано, но кад се сравне реченице, види се, да је све ово веома проста игра с рсчима, н по томе може са свим изостати. На дну прве стране стоји : »Глава стоји на трупу вратом, за то је можемо окретати, како хоћемо.« Требало бп да буде : глава је тако састављена с вратом, да се може приклонити или сагнути напред, устурити остраг, савити лево и десно, и обрнути на лево и на десно. На с. 2. »За њега су (труп) привезани други делови, као глава, руке и ноге.'« Требало би: с трупом су спојени делови тела: глава, руке и ноге. На с. 3. »Рука разликује се од ноге тим, што има палац, којим се помоћу осталих прстију свашта дохвата и узима.« Треба : рука се разликује од ноге тим, што је тања, што има дуге и витке прсте. и што има палац, који је тако створеи, да се може примаћи сваком прсту гтосебице и свима прстима скупа. С тога се може овим прстима и палцем свашта дохватати и узимати. »Прсти и на ногама и на рукама имају нокте, но на ногама нису тако дугачки и покретљиви као на рукама.« По последњој реченици може се мислити, да се говори, како су нокти дугачки и покретљиви, а он хоће да се то рече о прстима. На 5. с. код ока : »Доњи се капак не креће, већ се само горњи диже и спушта " Доњи се капак мање миче, а горњи се више сгушта и подиже. На 6. с. »У уву има једна рункца, трубица, која долази и у унутрашњи део ува на слушни орган, који је сакривен у слепоочној кост:к« Рупица и трубица није све једно, Међу тим код уха зове се труба онај пролаз из средњег дела уха у зчдњи део од уста. Требало би казати : Од спољашн.ег уха води слушни пролаз у унутрашње ухо, које се налази у слепоочној кости.

На 7. с. »Уста су састављепа из доње и горље вилице. Споља их затварају две румене усне. У истима има : вилице, десни, непце, језик, поклопац и ждрело.« Боље би било: »Уста састављају сиред усне, са страна вилице и зуби, озго непце, оздо језик, а остраг ресица и ждрело (улазак у једњак). На 8. с. »Лубања је састављена од неколичо пупчастих костију. Све кости лубање састављају једну ваљкасту кост на глави.« Лубања је округласта коштана шупљика, која је из неколико рљосних косгију тако састављена да изгледа као једна кост. На 9. страни : »Доња се вилица креће (миче) засебно од лобање, јер с њом ннје спојена, а са њом се држи помоћу јакнх и жилавих веза.« Доња је вилица тако зглобљена и састављепа с лубањом, да се може мицати на више, на ниже, а и лево и десно. »Кичма је готово најглавнија кост.« Кичма је готово најглавнији део од човечијег костура. На 10 с. »Они 5 пари доњи (ребара) нису састављенн између себе са крајевима и зову се лажна. или вита ребра.« Осталих пет пари ребара нису спојепи с грудном кости. (Од ових ребара по три су пара спојени рскавицом између себе и за седмо ребро , а по два последња стоје са свим слободно и за то су најпокретљивија). Првих седам ребара зову се » ирава ребра «, а осталих пет зову се вита или лажча ребра. »Плећка је широка кост«, Плећача или лопатица (кост у плећци) је пљосна кост. »Кључњача је савијена костј. Кључњача је ваљкаста, накрива кост. »У лакту има две кости: лактача (спол.а) и полужица (изнутра)«. У лакту су др.е кости : лактача , која је већа и стоји спред, и жбица која је мања и стоји остраг. На 11. с. »У шаци има много костију. Неке од њих допиру чак до лакта, а друге су у длану и прстима«. У шаци има више костију, неке су у корену од шаке (осам комада), а друге су у длану (5 комада) и у прстима (по три, и у палцу две). »Између бутњаче и цеванице напред има срцаста кост, чашица, ту је и колено.« У колену где се голењача (цеваница) зглобљује с бутњачом, стоји с пред мала пљосна кост — чашица, која штити овај зглавак. »Све су кости везане међу собом са јаким и жилавим везама, н тако праве костур «