Просветни гласник

115

Псето лаје. — Како петао ? Како се то каже ? — Петао кукурече. — Мачка мауче, миш цичи, свињче рокће, славуј пева, кокош какоће, квочка квоца, овца блеји, коза вречи. Змија пишги. Курјак урла. Медвед мумла. Сврака крекеће. Кукавица кука. Жаба крекеће. Псето режи пре но што ће да залаје, Шта ради везано псето ? — Оно вије, диже реп, гризе везу — Шта ради коњ кад му је добро ? Хрже и усправи уши. Коза скаче и игра се. Псето маше репом, кад је радо да му се што даде, скаче и умиљава се пред својим газдом и пропин.е се уз њега. Зиаш ли што казати о свињчету V — Свињче је нечисто. Воле да се ваља по блату. — Које се животин.е држе чисто ? — Мачка, голуб, лабуд то су врло чисте животиње. — Можете ли још што-год казати о волу, крави, коњу ? — 0 врани, свраки, врапцу ? Која је животиња верна човеку ? Која воле да ради оно што види да ради други — да подражава. ? 7. РАЗГОВОР Места у којима живе људи и животиње Како се зове ово место где ми учимо ? У којој је улици ова школа ? Како се зове ово место у ком ви живите ? У којој је улици твоја кућа ? Куда можеш отићи, ако пођеш право том улицом ? Куда ћеш отићи кад изиђеш одавде, па пођеш десном улицом ? Јесу ли све куће једнаке по величини, и јесу ли све у једном реду понамештане ? Како се зову куће, у којима живе богаташи и велика господа ? Како се зову оне, у којима живе сиромаси ? Чија се кућа зове колебица? Ко живи у дворовима и здањима? Где живи, — једе, пије и спава — коњ, крава ? Где живе тице, мишеви, црви, бубе Р — Неке тице живе на гранама, неке на кућама, неке по стенама, а неке и на земљи- Тице нраве себи гњезда. Тичија су гњезда врло различна. Јесте ли их видели ? Знате ли како је гњездо ластавичино, сл&вујево, вранино, врапчије ? Где живи веверица ? Какве животиње живе у дупљама ? — Слепи мишеви живе у пећинама, старим зидинама и развалинама. — Јесте ли гледали где живе челе, мрави ? — Велики зверови као : лавови, тигрови, медведи живе у пећинама. Знате ли коју животињу, што живи у риту, дупљама, на дрвећу, по стенама у мору ? Лисицу изгоне ловци из рупача с керовима. Мачка вреба миша над његовом рупом. Паук хвата мухе у своју паучину. Змија чека свој лов сакривена у трави, камењу и кладама. < >рао и јестреб стрељају свој лов из висине. Знате ли шта раде неке животиње, кад се раздраже и наљуте ? — Псето уједа. Мачка гребе. Коњ се баца ногама, а и уједа. Крава боде. Веверица гребе и уједа,—

8. 3?АЗГОВОР Храна људска и животињска Шта једемо и пијемо у извесно дсба дана, и које је то извесно доба ? Жеђ загашујемо водом и млеком; кад је човек здрав, то му је пиће пријатно. Једемо хлеб, месо, кромпир. Допада нам се такође : грашак, боб и друго вариво. — Вино, пиво, кафу и чај такође пијемо. — Кажите ми, коме иије слатко и пријатно јело и ииће, и ко мора да пије оно, што му је неповољеш ? — Шта једе и пије животиња ? — Све животиње кад су жедне пију воду. — Рогата животиња — краве, овце, козе — најбоље воле да једу траву Коњ најрадије једе траву, сено, зоб и хлеб. — Знате ли шта воле да једе коза, магарац, псето, мачка, миш, кокога, патка ? — Овца радо једе мекиње. Магарцу се допада репа. Псето воле месо. Мачка је задовољна са мишевима и тицама. Миш воле да гризе и сецка хартију а најбоље му се допадају чварци. Кокош воле зрневље и мрве од хлеба. Патка воле црве, глисте и мале рибице. Свињче .једе све, али особито воли кукуруз, жир и силачине — помије. — Коза радо брсти шушњар и гули лику. Зечеви воле купус. Слени мишеви маст. Славуј мравија јаја. Врабац кљује зрневље, једе вишње, дудиње, трешње и црве. Медвед воли мед и крушке. Јеж једе мишеве, жабе и црве. Мислим да ие би ни требало вапомињати да деди иикад ие треба давати онака иитања, иа која оиа нису устању одговора дати. Деда треба да су својим очима видела шта која животиња једе, или да су бар о томе више нута слушала. 9. РАЗГОВОР Камена таблица, писаљка и сун^ер Шта је то — показујући на таблицу, писаљку и сунђер —- шчостоји пред вама? — Таблица, иисаљка сунђер и крпа. Говорите за мном реч по реч, што ја будем рекао: Ми имамо таблицу. Имамо писаљку. Имамо сунђер и крпу. — Кажите сад овако: Ми имамо таблицу, писаљку, крпу и сунђер. — Пазите, ево видите : писаљка је танка ; табла глатка ; крпа сува и чиста, а сунђер мокар. Поновите сад и то сами. Кажите сад овако: ми имамо зашиљену писаљку, глатку таблицу, узану, суву и чисту крпу и мокар сунђер. Деца треба то дотле да понављају, док не буду у стању да разумљиво и брзо искажу. Видите ли да сем тих ствари још ш гогод ту има ? — А што ће овај конац? — Њиме је привезан за таблицу сунђер и крпа. — А што су те ствари привезаие? — Да се не губе и да су увек уз таблицу. — На што нам је таблица и писаљка? Шта радимо с њима? 15*