Просветни гласник

116

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАШЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

Напомена. На ова ће питава деца различно одтоварати. Сасваким тим одговором, аво он иколико одговара цељи, треба се задовољити, јер је овде главно, да деца мисле и говоре. После тога, повуче се на таблици неколико црта, или се што год нацрта, па се онда продужи гоиор : Видите шта можемо да начинимо писаљком на таблици? Можемо да нишемо и цртамо. — Те црте можемо бројати. — Шта рекох да можемо радити са писаљком ? Писаљком можемо правити црте, њоме можемо писати и цртати. Ода шта је начињена таблица ? — Ево видите, она је начињена од камена, који се зове крижуља — листац. — Но да ли је она баш од самога камена ? Шта има још на њој ? Напомена. Пазећи на ступањ дечијег развића, треба им увек давати разна питања; али свагда главно питање треба на послетку не само поновити, но захтевати да на њега тачно одговоре. Кажите сад сами, од чега је направљена таблица, а од чега писаљка ? — И писаљка је начињена од камена, као и таблица. — Тако је. Она се прави од истога камена, но се само бира мало мекши него што је онај у таблици. Можеш ли ми још што год казати о таблици и писаљци? — Писаљка је дугачка, округла, са оба краја зашиљена и лако се крши. Таблица је широка, четвороугласта, тврда, дугачка, танка. Има оилату која је чува, па се лако не крши. — Шта се ради са сЈм .ђер ОМ •/ — Сунђером обришемо оно, што смо на таблици написали ; па кад се после сунђера таблица крпом протре, она ће онда бити сува и чиста. Напомена. Одмах још од првог вежбања, треба децу постуино навикавати да одговарају у потпуним реченицама, како ће се из њиних одговара лако моћи разумети и само иитање. Но ако деца це могу баш цео одговор да искажу, онда им треба казати целу реченицу, па да је она понове, а никако им пе треба говорити реч по реч из одговора; јер ако се тако узради, онда деца неће ни најмање размишљати о ономе што се питају, него ће се увек ослањати на учитељево доказивање и дошаптавање. Не треба опет давати ни онаква питања, у којима се под видом одговара само то питање понавља; — јер тим се ни најмање не изоштрава мишљење у деце, него се на против уче папагајскон понављању туђих речи. 10. РАЗГОВОР Понављање онога што се прешло Шта сте јуче писали на таблици ? 0 чему смо јуче говорили? — Кажите ми што год о таблици и писаљци. — Зашто квасимо сунђер ? — Ода шта је начињена онлата? — Гледајте : Ова је оплата — оквир — рам — начињена од четири узане дашчице, од чамова дрвета, Да ли је који од вас видео: јелово, чамово

или борово дрво ? — Ко је начнио ову оплату, а ко камену плочу ? — Камен се налази у брдима и вади се из њих копањем. Камеи се ломи за то удешеним справама, па се онда од њега праве веће и мање плоче. Свака се плочица метне у оплату да се не разбије кад се испусти те падне на земљу. — А праве ли се од камена или од дрвета сунђер и конац ? — Ко прави конац ? — Ода шта је крпа? — А ода шта је начињено платно? — Ко прави платно ? — Пазите 1 Сунђер се находи у мору, баш на самом дну морском. Лзуди морају да се загњуре и да сиђу на дно, па да сунђер одсеку који је ирирастао за камеи. Ти се људи зову гњурачи или ронци, за то, што се гњурају, роне у воду. — Крпа је од платна, а платно прави ткач. Ткач тка платно од конаца т. ј. он саставља и уплеће конце у једно, и то ради на справи, која се зове разбој или стан Конци се преду од лана и конопље, а то су биљке. Је ли који од вас видео лан и конопљу? — Који Је део табле начинио каменар, а који столар ? Шта ради ужар, ткач и гњурач ? — Је ли који гледао, кад који од њих ради ? 11. РАЗГОВОР 1 ) 0 узајамном лодожају ствари Покажите ми две ствари, које на близу једна до друге стоје. Покажите ствари које редом стоје. Које би стајале једна над другом , — једна више друге? — Метните две тачке једну до друге. — Једну под другу. — Три тачке једну под другу — четири право једну под другу. — Десет тачака у један ред. — Десет тачака једну над другом. — Који су делови човечијег тела близу један другог ? Који делови стоје један под другим ? — Покажите ствари које стоје у једном реду. — Дрва у врту стоје редом. — Куће у улици стоје редом и близу једна друге. — Војници стоје, а често и иду у једном реду. — Цреи на кући стоји редом. — Патке и гуске кад пливају и кад иду, иду редом. — Прозори се нраве редом. — Димњаци на кући стоје редом. — Скамије у школи стоје редом. — Зуби у деце стоје и расту редом. — Дугмета се пришивају редом и т. д. 12, РАЗГОВОР Још нешто о узајамном положају ствари 0 чему смо јуче говорили ? — Е сад ћемо говорити о томе , у каком се положају може находити једна ствар према другој. Милане ! шта стоји право пред тобом ? — Шта стоји иза тебе ? — Шта под тобом ? — Шта над тобом ? ') Испред овог разговора г. писац је у 5 разговора извео цознавање бројева од 1 до 10, ко^е смо ми изоставили. Ур.