Просветни гласник

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

Шта подаље од тебе на десној страни ? — Шта подаље на левој страни ? - Како стоји сто од тебе, напред или назад ? — Лево или десно ? — Које је десно, лево, горе, доле, пред, над, под, уз, низ ? — На којој страни од тебе стоји прозор, врата, пећ? и т. д. — Које се ноге у стола находе десно једна према другој ? — Које ноге стоје косо једна према другој ? — Покажите ми горњи, доњи и стражњи део главе. Покажите средњи деспи, леви, предњи и задњи део тела. У каком ће се положају према мени находити та ствар — стап, врата, прозор, — кад се њој окренем леђима ? — А онда, кад се окренем десно ? — У каком се положају находе ствари које стоје више ваше главе, — под вама ? — Преда мном се находе три ствари, на једнакој висини са мном ; две на десно од мене ; три на лево; нада мном три, пода мном једна и т. д. — Стани, Драгутине, право преда. ме. Стани иза мене десно. Стани лево — стани са свим иза мене. — Стани преда ме десно, стани преда ме лево. Куда би морао отићи из ове собе, па да станеш више мене. — Куда бих морао отићи иа да станеш испод мене? — Како стоји моја спаваћа соба ој ове, а како кујна ? — Које се зове предн.и део куће ? Које стражњи ? — Које је горњи, које доњи ? Који делови стоје ублизу један другом, а који далеко један од другога ? За време ручка помињу се по неки пут речи : прво место, прочеље, друго место, зачеље. Шта је то? Које је најодличније место за трпезом ? 13. ЗРАЗГОВОЗ? Наставак Куда мора проћи онај, који хоће из ове собе да оде у оближњу собу ? — Куда ћеш отићи, кад изађеш из школе, сиђеш на степене, прођеш на вратаоца, пођеш најпре десно па онда сврнеш лево и упутиш се право ? — Кажите ми по имену све оне улице, које познајете у нашем месту. — Кроз коју улицу мораш проћи ти, Жарко, кад пођеш од твоје куће у цркву? — Кроз коју се улицу најпрече може изићи на трг (пијацу)? Куда морамо проћи, кад одавде пођемо па да изађемо на мост ? Кажи ти, Милане, све оне улице кроз које мораш проћи, па да дођеш ујаковој кући. —Куда ћеш отићи, ако пођеш од у.јакове куће, ули цом Н., затим лево улицом Д., па онда десно улицом Г. — Кад те когод устави на улици Д, па те запита: којим путем мора ићи, па да дође у пошту, како ћеш му ти онда казати, куда треба да иде ? Напомепа. Овака питања, не само што јако пнтересују децу, но дају и ботату храну умној радљивости њиној. Деца излазећи из школе или из куће пролазе 5—6 улица , два-три моста или трга и враћајући се кући заиста ће доцније у

117

самој ствари умети се ваћи кад буду куда по тим улицама ходила. Следеће вежбање не само што је корисно за развиће и брзо схваћање дечије, него им се тим још чшш и велико задовољство. Цртајући пред децом на табли разне предмете; пробравши наравно оне, који су најзанимљивији, рад се продужава овако: ГЈазите на ове црте што их правим : Какве су ствари нацртане у горњем реду, подаље једне од лру гих? Шта је ово у средини? Које је овде горе, доле, лево, десно, испод, изнад ? Каномена. Неће ни најмање теретно бити за децу, ако се оваким вежбањима што повише буду бавила, само иочешће треба цртеже мењати. Што се то ради пред дечијпм очима> такође је од велике користи, но цртежи увек треба да буду што је више могуће простији, али уједно ориђинални и изврсни, како ће будити у деци и осећање за лепоту. Учитељ црта: добош маљице, чизму, кључ, клупицу, капу, лопац са цвећем и т. д.

Д Р У Г И Д Е 0 ВЕЖВАЊЕ У ГОВОРУ, И03НАВАН.У И ПИСАЊУ ИМЕИИЦА 14. РАЗГОВОР Ствари које се находе у шкоди Табла, креда, супђетр, ств, столица, мастионица, скамије, камене таблице, иисаљке, оловк а, иер а, маае, ?лоби, аерорези, лењири. Деца су обично плашљива, кад први пут у туђу кућу или онамо оду, где су ненозната, и где пре нису била; а још су више плашљива кад први пут у школу дођу. А то је због лажпог и наолаког појма о школи, који су им сами родитељи улили. Учитељева је дакле дужност пре свега, да тај дечији страх разагна, па да им својим благим понашањем улије поверење спрам њега и да разбуди њину радозналност и пажњу. Он може о томе свој говор од прилпке овако тгочети: Знате ли, децо, како се зове ова кућа, у којој сада стојите? — Како се зове ова еоба ? — Што сте дошли амо ? — Шта хоћете да учите овде ? — Читати и писати. — Ви овде можете научити не само читати и писати, но и многе друге добре ствари. Сизнаћете, како треба да се владате, па да будете добра и ваљана деца, па да вас свак воли и пази. Ево ћемо одмах почети учити. Показаћу вам најпре ствари, које се овде у гпколи находе. — Показујући прстом на таблу. — Погледајте на ову ствар, имате ли ви ово код ваше куће ? — Знате ли како се зове ? — Даска. — Она се зове табла и на њој се пише. — Показујући креду.