Просветни гласник

118

ПРАКТИЧНО У11УТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

— А ово како се зове ? — Шта се ради њоме ? Каке је боје ? — Је ли овака као и табла ? — Показујући сунђер ? — А шта је ово ? — Шта се ради с њиме ? — Сунђером се брише с таблице оно што је на њој кредом написано. Таким начином упознаје учитељ деду и са евима шкодским стварима. Ако сва деца не утубе име сваке ствари школске, он закаже развијенијој деии да ствари редом броје, а слабија да за њима понове. Показујући ствар, треба питати за њену употребу, боју, материјал од кота је начињеиа и т. д. Така питања — уместо сухоиарног понављања голих речи —неће никаддосадити деци но ће им све више богатити њино знање. Кад деца могу да именују све ствари, ко.је се у школи находе, оида треба тражити да покажу и све оно шго им је о тим стварими казивано, али то сваки за себе и побашка да учини. Иисмени рад. Казати да деца нанишу имена свију ствари, а за олакшицу, може им учитељ на табли нанисати почетно писме сваке ствари. Наирилику: Т, - табла — К, — креда С, — сунђер. 15. РАЗГОВОР Ствари које се находе епоља на куки Зид , кров , стреха , врата , ирозор , громобран, димњак олуци и т. д. Како из собе није мо^уће разгледати спољне делове куће, онда треба очигледност заменити дечијим уображењем, и ово не само да неће надмашити дечије моћи — јер су она са тим стварима, о којима ће им се говорити, врло добро позната, што их виђају сваки дан и час— ноће још тако вежбање дати обилату храпу њнном уображењу. У осталом , добро ће учинити учитељ, ако на табли начини нрост нацрт једне куће, па онда разговор може повести овако : Ви сте већ видели и знате шта је кућа, па мислим да ми умете казати, шта се сноља на кући налази. Ја ћу ево нацртати кућу — правећи најпре зидове, кров, и т. д. и показујући на све пита : — Како се зове ово ? — Зид. — Показујући на кровне косе црте. — А шта сам ово нацртао ? — Кров. — Цртајући вратнице. — А шта сам сад ово до куће начинио ? Вратнице. — Шта стоји баш уз кућу код многих кућа? Шта је веће, вратнице или вратаоца? А што су веће вратнице? — На вратнице се може проћи јахајући на коњу, и с колима, и могу се кроз њих пронети сви терети, који се на колима носе ; а кроз вратаоца пролази се само пешке и по један човек. - Ако су и вратаоца и вратнице затворене, како ћемо онда ући унутра? — Треба звонити. — А има ли код сваке куће звонце? — А имају ли вратнице и вратаоца? Гледајте шта сам сад начинио. — Пронор. — Има ли свака кућа прозор? За што ? — Од чега је начињен прозор ? Шта је још споља направл^ено на прозорима доњег спрата? — Капци. — Одатпта су капци начињени? Кад се они обично затварају? — Што се

капци затварају ноћу? — Да не би когод кроз прозор ушао у кућу. — Има ли капака и на горњем спрату? — Зашто их нема тамо? На неким прозорима и на доњем спрату нема капака, па се опет не може проћи кроз прозор Зашто? — Шта има на тим прозорима? Решетка. — Одашта је она начињена ? А што није од дрвета? — Гвожђе је јаче од дрвета. — Шта је приковано испод стрехе крајем стрехе на многим кућама? — Кншни олуци. — Одашта су они начињени и ко њих прави ? Јесу ли и они од гвожђа? — Јесу, њих праве лимари. — А зашто су ти олуци? — Кроз њих се слива киша са крова. — Цртајући димњак. — Шта је ово? — Зашто је димњак? — Да кроз њега пролази дим из пећи и са огњишта. — Мора ли свака кућа имати димњак? — Одашта се он прави? — Од цигље и ћерпича. — Би ли се могао начинити од дрвета? А зашто не? — Какав изглед има димњак? — Обично се прави четворо-угласт. Ви сте већ видели кућа на којима је по крову и зидовима проведена дугачка гвоздена жица, која се горе завршује са исправљеним шиљком. Шта је то ? — Громобран. — Громобран чува кућу од громовног ударца. Тај шиљак привуче на себе из облака гром, па га по тим жицама спушта у земљу. — Дакле зашто су громобрани ? — Чувају кућу од громова, даје он својим ударцем не поруше. — На чему стоји кров? — На четири зида — дувара. — Како се зову та четири зида, за разлику од других зидова, који деле собе једну од друге? — Зову се главни зидови, а они други преграде. — Како се зове она, страна куће, која је на улицу окренута ? — Лице кућно, предњи део куће. — Повлачећи црту, која дели кућу на два дела. — Како се зове доњи део куће, до ове црте; како се зове горњи од ове црте? — Зове се доњи бој или први спрат, — други спрат или горњи бој. — Јесу ли све куће са два спрата ? — По чему ћемо познати, од колико је бојева која кућа? — По броју редова прозора. — Кажше ми коју кућу у близини са једним, или са више спратова. — Поновите све о чему смо сада го • ворили. — О стварима које се налазе с поља на кући. — Сад кажите сваки по једну од тих ствари. Писмени рад. Нека ђаци напишу имена свију ствари, о којима је говорено, и нека их пазову именицама и ставе у једнину и множину. 16. РАЗГОВОР Ствари које су начивене од камена КуАа, зид, аод, свод, мост, сиоменик, ограда, жрвњеви, брус, иомошће — налдрма — итд. Знате ли ми казати коју ствар, која је од камена начињена ? Ђаци броје шго знаду, а учитељ нека но-