Просветни гласник

134

Ч Е Ш К А

М Л Т И Ц А

21. Ј. Јунгмана, историја литетературе чешке (до сад двапут прештампано.) На жалост славни Јунгман није дочекао да В11ДИ свој рукопис нечатан, и секретар Матице Томек морао је коректуру и састављање садржаја узети на се. Кодима дело о заватима, билоје новод велике распре у самом одбору, јрр се већина противила уво^ењу правониса, који су Кодим и други мла !)И списате/ви употребљавали, за који се и Палацки у самом одбору узалуд заузимао. Одбор реши да не прима такова дела, да не одобрава те новости у правопису и то решење одбора имало је одмах евоје избиљне последице : оставку Палацког и знатну опозицију противу одбора од стране млађих литерата .' У то доба Колар, на гласу списатељ због свог дела «Слави Дцера® (81ауу Псега), поднео је рас-праву једну : 0 потреби, да буде једнак језик и правонис за Оловаке, Чехе и Моравце. И ако су сви литерати и прваци народа чешког били протпвни одступању од правила, која су неки словачки књижевници онда уводили, инак је њихов глас остао без икаква утицаја. Словаци се отргоше и пођоше својим путем ; залуд беше онда Палацком, што је доказивао, да ће их Мађари тим лакше помађарити, чим се иише буду од заједвичке чехословенске литературе удаљавали. Сујета неколицине списатеља одржала је, на уштрб целог народа словачког, мегдан ; данас би се Словаци радо вратили у Зл. Праг, као свој природни центар литературе, но и тај им је пуг одсечен ! У то доба је Палацки, као иеторијогра® Чешке, био свршио неки део свог рада, и требало је најважније дело: « Историју Ераљевине Чешке" да изда на народном језику. Палацки је био 1825. год. од земаљског сабора позван и постављен за историјограФа ; дат му је налог, да пропутује Немачку, Пталију и Француеку, да прикупља грађу за историју , да конира или да копирати најважније документе. Тако је Палацки провео 20 година у ишитавању архива у Бечу , Риму, Паризу, Минхену, Дрезди, Берлину и др. а проучио је и домаће богате архиве и започео с најстаријом периодом , пошто му је П. ШаФарик у својим (< Старожитностима славјанским» био у велико

прокрчио пут. Од свију страна чекало се на то дело, и Палацки је јога 1826. год. био закључио уговор са књигокупцем Темаским, да ће овај добити искључпво нраво на шталиање тог дела. И тако Палацки није могао ни за какву цену уступити то дело Матици. Одбор је ипак нашао начина , да чланови Матице добију то важно дело за ноловину куповне цене, ако се пријаве Матици и ту новац ноложе. Можда је ова, по чланове јако пробитачпа погодба, привукла тако много нових чланова, као што смо то горе видели. У III правцу «Преводи класичних дела из стране литературе* одборје био најсрећнији, јер је, осим превода Виргилија са латинског, издао мало по мало сва дела Шекспирова у добрим преводима, и тимеи нехотице много принео напретку народног позоришта, Преводе су радили праваци : Јунгман, Челаковски и Колар. Најзад је одбор издао мапу краљевине Чешке околине Прага и мали атлае од 20 карата. Кад се узме сав литераран рад одбора у обзир, мора се признати, да је одбор урадио, пгго ее при тадањим околностика само урадити могло. Одбор се није огранично само на издавање списа, који су му били поднашани, него је решио да се иаају млади списатељи и потпомагати новчаном помоћи при издавању својих дела. Али то регаење није имало знатног успеха , као и друго кад се цена од 100 дук. одредила за « Брус чешког језика ", јер није сенико примио тог посла. Тако је исто јалово остало сво наирезање одбора, да критику научних радова подигне на више гледиште. Палацки ,је онда нредложио, да се плати 5 дук. за штампан табак научне критике, и предлог његов би усвојен, али критичких расправа није одбору долазило ! — Хонорар је био у то доба 2 дук. за штампан табак, али критика се није подигла ни услед оног необично великог хонорара. 1848. год. била је кобна по одбор. У канцеларијама чешке Матице држао је први «славјански скуи " своје редовне састанке, и отуд је на Духове пошла велика литија, коју је Стаматовић водио, и који је на сред в. нијаце пред статуом земаљског патрона св. Вацлава одслужио по обредима православне цркве литургију, на коју се

\