Просветни гласник

ЧЕШКА МА.ТИЦА

133

Да бацимо летимичан поглед на радњу одбора чешке Матице. Одбор се није могао тачно придржавати свог штатута, да саио научне књиге и снисе издаје. Требало је да он буди вољу за научном књигом, али се морао и обзирати и на то да је у времену од 1841. — 1851. год. приступило хиљада нових чланова, који су тражили добре књиге на народном језику, али који нису припадали вишој интелигенцији. Многи су сељани, мајстори, учитељи основних школа жељно тражили добру чешку књигу, а међу тим још је постојала стара метернихова цензура, а поред ње и духовна цензура римске цркве. У какав је незгодан положај одбор дошао, показаКемо одмах, чим наведемо, шта је угледало света од 1840. године. Амоса Еоменског Дидактика била је прва књига , коју цензура нарочито није тела допустити, да ее штампа и бечка врховна над-цензорска власт остала је при свом ипоп ГтргшаШгЂ — ( (( да .се не штампа".) Али кад је одбор решио да изда слав. Томичка дело: ^Прадоба човечанстваг) (1846. год.) и кад је дело већ било штампано, поднео је архијереј прашки тужбу противу саме цензуре, што је лабава , јер гледа кроз прсте, како се на чешком језику јеретичке књиге штампају, и тражио је одмах, да се књига не растура , док се коначна пресуда не изрекне. То је носле и учињено. Пребацивали су писцу : како се у тој књизи прећутало о постанку Адама и Еве, како се нигде не иомиње о рају, већ само о беди и невољи у којој су први људи живели. 1 ) Кад нема раја, нема ни првог греха, а кад нема тога, нема ни упадања у беду, из које би се морало човечанство искуиити , од које га треба спасти, и тако излази : да се основ(!) целе вере уништава. Осим тога, потоп је представљен као нриродни догађај, који није такав могао бити, јер је дошао услед крајње нокварености човечанства, по нарочитој заповести божијој. Сама тадашња аустријска метернихова цен1.) Виће маае цознато : да је прашки архијереј као »рођен папин легат» (1|еда1и8 па(;и8») имао нарочити налог: бдити «8чрга Нћгов 1)оћепнсо8» да се не штампа нешто, што би било противно догмама, обичајима и предањима римске «једииоспасавајуће>> дркве; особито је имао оштрим и будним оком да нази : да се шизматичка учења Хуса, Јана. Рокидане и др. не понове и т. д. !! —

зура морала је архијереја поучававати, да је то дело далеко раније изишло на немачком језику, да није онда нико од толиких црквених великаша протестовао против позитивних резултата науке, н по томе да ни сама прквена власт нема право у преводу тражити мане, кад је оргинал 1>утањем одобрила. Ипак је та књига тек године 1848. угледала света ! ! —• Ова тужба прашког архи.јереја имала је ту носледицу, што се за чешке књиге заведе оштрија цензура; због тога јо одбор и имао непрекидно посла са цензуром. У то доба угледаше света још ове књиге : I. Из одсека старочешке библиотеке : I. Виктора Еорнела Вгаехрда књига о иравима чешким. У тој књизи тражила је цензура да се нека места, која се односе на самосталност чешке круне — и ако су само документа и „речи владара* наведене — изоетаве, а друга да се ублаже, — и тако је и морало бити. 2. Живот Виљема од Розенберга. 3. Марка Аурелија : ФилосоФИЈа. II Новочешка библиотека : 4. Јунгмана скупљени радови, у појезији и прози. 5. Сметанова Физика. 6. Свеопгата Исгорија од всгог. 7. Милтонов: Изгубљени рај ; превод с Енгленског, Јунгманов. 8. ЈосиФа Јунгмана Словесносги са примерима из старочегаке литературе, ноетик аи реторика. 9. Преслова Ботаника. 10. Челаковског: несме. II. Пикси : Кључ за рад калаиљена. 12. Томка : Историја прашког универзитета. 13. Челаковског: Мудрословља словенска у огледалу пословица свију словенских народа (у нас још сувише мало познато дело). 14. Хануша, ФилозоФија Томе Штипнехо. 15. Томка, кратка свеопшта исгорија. 16. Станка, понуларни природопис. 17. Томпа, историја аустријског царства 18. Запа, свеопшти земљонис. 19. Кодима, наука о занатима. 20. Флора Чешке, од Опица.