Просветни гласник

136

Ч Е Ш К А

М А Т И Ц А

и превода, и зато еамо давао је помоћ иисцима и остављао члановима на вољу, да себи за половину куповне цене преводе набаве. Али то многим члановима не буде по вољи, јер су билн навлгснути, да добијају сваке године гомилу кн.ига а ништа више да не улажу. Одбор се сам довијао, како је могао, купова сал за негеу напред уговорену цену знаган број екземплара и стављао их је на располоа ење члановима по обичне, куповне цене ! Тако се одбор иостарао, да се Јунгма нов СмЈвник кад се прештампавао могао уступити свима члановима у половину куповне дене (15 Фор.). Ме1)у тим су члапови добијали бесплатно: Лсторију Чешке од Палацког ; Историју Прага, на којој је почео радити про®. Томек ; ХелФертов „Јан Хус, и ; извод из чешке литературе од Ербена (све сама дела класичка). Тако непријатним околностима, кад се већ почело говорити о пропасти Матице, учини крај иолитички обрт. Бахова система паде, изиђе октобарска диплома 1860. год. и одмах почетком 1861. год. дочека одбор једном одобрење својих статута и Матице. И тако 7. Марта 1861. год. — после 11 година ! — могао се држати први редовни скуц, одбор на ново конститутисати, и одмах нужне промене у самим статутима предузети. Прва је промене била, што се свима свлама прегло, да се имање Матичино повиси на 100.000 ®ор., јер онда би отпало свако прилагање у капитал од сгране нових чланова. Чешка је аристокрација ту мисао еважно потпомогла делом. Гро® Елам-Мартиниц, Чернин, Коловрат, Дажански, Букоа, Хотек ; кнежеви : Шварценберг, Лобковиц приложили су сви по 1000 фор. у готовом новцу. Нити ми је намера, нити је овде место, да се спомену сви остали добротвори, који су помогли материјално и морално да се дође до пожељене цељи, да се капитал чешке Матице повиси на 100 000 ®ор. Довољно је за наше читаоце, да сазнаду, да је та цељ доста брзо постигнута. Тако ее одбор оелободи од дужности да и даље улаже годишње приходе нових чланова у капитал. Али је ваљало саму установу опростити још једне обавене, која је све теретнија и неправичнија постајала. За мали улог од

50 Ф0р ,у једанпут 5а свагда, обећала је чешка Матица својим члановима, да даје по један егземплар сваке године од сваког списа, који је о трошку или помоћу Матице издат. Така обавеза није могла даље остати, и Матица се обрати на своје чланове молбом, да се сами одрекну речених права и приме предложени начин замене : да је сваком члану слободно изабрати сваке године књига у вредности од 5 Фор., и те књиге да добија бесплатно, остале пак књиге за половину цене, иреко одбора Матице. Сви су чланови писмено поднели своје пристајање и тек онда, кад је и тај одношај регуллсан и несноено бреме са чешке Матице скинуто, могла је она вољније радити. Али је већ и други политички живот наступио. Идеа народности угала је у масу народа. Година 1866., рат аустро-пруски, прокламација пруског краља „на елавну краљевину Чешку", пробудили су и потресли народ до најнижих слојева. Настаде ера политичких списа, брошира, књига, новина, и литерати су нашли тако прос/грано и тако добро награђено поље за своју радиност, да је чешка Матица изгубила свој првашњи значај. Још у почетку 1862. год. наетојавањем самог Палацког нађе се литерат Др. Габлер, који помоћу свију књижевника поче радити. да а Научни Словник" , чешки конверзацијони лексикон, угледа света. Тако се оствари и та миеао, ма да одбор није био уетању да је — због својих ограничених ередстава — сам извргаи. Премановим приликама одборјепочео издавати деластаријих важних чешких списатеља, која су постала ретка, а ме^у тим остала еу важна за литературу. То је издавање подељено у 3 серије. У прву да ее рачупају најстарији литерарни остаци, до почетка 15 века. У другу серију остаци литерарни из Хусовог доба, до 1530, године, а у трећу спиеи из 16. и 17. века. До сад је изигало: а. Списи Еарла IV. б. Памјатник Миклуша Дачицког. Осим тога одбор је продужио издавање : 1. Палацкове историје краљевине Чешке која је једва 1878. год. свршена, јер је сам Палацки унапред положио границу своме раду, да не иде даље од доба мохачке битке, кад је чешка круна пре-