Просветни гласник
Ч Е Ш К А
137
шла на хапсбуршки дом, кад је ред самоеталних чешких краљева завршен смрћу младог Владислава код Мохача. 2. Томкове Историје главне вароши Прага, која је тек сад у пет великих свезака доснела до почетка 15. века. 3. Неки мањи сниси као: Начела више ГеометриЈе, нанисали Др. Емил и Едуард Веир. КристалограФија Дра. КреЈЧија. Геолошка мапа околине Прага, издао ироФесор геологије Др. Крејчи и т, д. Кад ее погледа на дањашњи ступањ развитка чешке литературе, како научне тако и свију грана зеања и уметности, морамо признати. да је чешка Матица сада само један, а. не више једини чинилац, и да ће према сасвим промењепим приликама, према новим потребама, које ће се тек установљењем чешког университета јавити, морати на ново да удеси свој тако успешни рад. Ми ни мало не сумњамо, да ће чешка Матица играти у народном животу још сјајнију и угледнију улогу, но што је досад играла. Имање чешке Матице износи сада 100.000 Фор. и штампаних књига, списа и мапа у вредности од преко 70.000 ®ор. тако да целокупно њено имање износи близу 180.000 ®ор. На свршетку описачетаке Матице, треба навести, да је нова политичка ера уродила „Матице лиду." Ова је 1867. год. установљена за издавање попуралних књига. Од ње се годитање добија 6 књига свака од 10 штампаних табака за цену од 20 новчића = 40 пр. дин. једна књига. И тако у течају од 10 година сваки члан те Матице добија потпуну малу библиотеку, у којој су земљопис, природопис, историја, белетристика — дакле општа знања потпуно и свестрано заступљена. То је предузеће мла!)их литерата и имало је необично сјајан уепех. Свака јекњига у 20.000 ком. продата,ипрештампапа чо други и трећи пут. Пошто се нико не обвезује ни на какав годитањи улог но свакад на једну књигу (2 гроша !) унапред, то је увек идућа кн,ига у напред већ плаћена. Ко се обвеже на 6 књига, плаћа само 1. ®ор. дакле 80 пр. дин. мање! «Матица лиду» и сад уепетано посгоји, и не пресгаје издавати књиге и даље.
Чешка Матица прима и сад аове чланове Улог је 10 Фор. у банкама, кроз 5 година 50 ®ор. целокупно, за корпорације, библиотеке ошптина 100 ФОр. у једаред или у5 година по 20 Фор. Сваки члан чешке Матице има право да бесплатно добија књиге у вредности од 5 Фор. по свом слободном избору. Да би одбор велику количину књига на пристојан начин по народу растурио и тако мртав каиитал у течај пустио, решио је још 1879. год. да сваки, који се пријави за чланство и у један пут положи цео улог од 50. ®ор., има цраво да ееби изабере и бесплатно добије књига у вредности уложене суме, осим тога, што ће еваке године добијати вњига у вредности од 5. ®ор. које изабере само између оних што их Матица буде издала. Ово је решење допринело, те се пријавило много нових чланова у току 1881. год. Тиме се годишњи приход почео знатно увећавати ж корисне се књиге шире по народу. Кад погледамо, како је досга слаб уплив нашег Ученог Другатва и Матице Српске у Н Саду према упливу Чешке Матице, онда нам се и нехотице намеће питање, не би ли било умеоно, да се наше Учено Друштво популарише, да створи и оно нешто слично Четакој Матици, да себи — а то у нас, где имамо народну владу, није тетако помоћу вечитих чланова, оптатина, етвори капитал, а годигањи приход у виду интерееа да се трогаи на издавање популарно написаних књига, да се тако стварају сеоеке библиотеке, како би се тако зњање и наука по селима пшрили. Примера ради узмимо : нек не буде више од 1200 општина.. Нека свака кроз 4 године уложи по 5 дук скупа 20 дук., на ћемо имати за 5 год. капитал од 24000 дук., По 5°| 0 интерееа биће годишње 1250 дук. прихода. Приватна лица могу приступити са 10 дук. улога. Њих нека не буде више од 300 и нек не улажу годишње витае од 2 дук., па то чини 600 дук., скупа дакле 1850 дук. Ова би сума остала за хонораре. За ову суму, по неком од Ученог Друштва напред удешеном програму, могла би се у течају од 10 година читава библиотека — било у добрим преводима, било у оригиналним радовима — тако саставити и удесити , да се у 18